Gledao sam sad preko praznika kapetana Džonija Depa na njegovom Crnom biseru, pa ono nemirno more i sve one gusare, što na brodu a što oko njega, i setih se još jedne priče o marketingu koju je trasirao Saša Jovanović u jednom svom ranijem komentaru…
Tržište zaista liči na more, a kompanije na jedrenjake, manje ili veće… Postoji kapetan, postoji kormilar, postoje mornari, tu je i mali od palube, a i onaj što čuči na vr’ katarke i on je u svojoj korpi, zagledan u daljinu…
Nekad sve ide po planu. Vetar prave jačine duva u pravom smeru, vedro nebo, mirno more… Brod bezbedno klizi dok kapetan zadovoljno stoji na pramcu i punim plućima udiše svež morski vazduh. Mornari kako koji – neko riba palubu, neko vezuje čvorove, a neko sedmi put delje isto parče drveta sakriven iza buradi… A onaj što čuči na vr’ katarke, on je u svojoj korpi, zagledan u daljinu. Za svaki slučaj.
Nekad „udari“ bonaca, ni daška vetra, jedra vise k’o gaće na suncu. I nema vajde od duvanja u njih – brod se može pomeriti samo na mišiće. Tad svi batale svoj posao i prionu na vesla (naravno, ako je kapetan na vreme razmišljao o tome, inače vesla ko čime stigne, uz vrlo problematičan učinak). Čak i tad poneko ostane da delje drvo negde iza buradi, jer uvek postoji negde neki 
guverner sa svojom velikom familijom i nekim rođakom koji bi baš tim brodom hteo malo da se provoza… 😕 Ali onaj što čuči na vr’ katarke, on mora da se pridruži ostalima. Bilo bi lepo da ipak neko gleda kuda se brod kreće, ali… kad je frka…
Drugi put udari bura. Talasi k’o kuća. Cvili drvo, pucaju konopci, brod se propinje, ajkule se već smeškaju i merkaju ko će prvi preko palube… A lete mnogi – ne znam ko se toga prvi setio, ali su mnogi kapetani prihvatili da će najlakše rasteretiti brod tako što će u more pobacati – mornare. A kad pobacaju one najkrupnije, ostaju im oni najsitniji, mali i žgoljavi, koji i da hoće ne mogu ni da povuku ni da poguraju… I onda kapetan, okružen žalosnim ostatkom svoje posade, stoji za kormilom (jer je i kormilar završio u moru), tužno gledajući svoj razbucani brod u koji voda nadire sa svih strana… I tada mu postaje jasno da je mornarima trebalo da da duplu porciju i hrane i ruma, ne bi li spasao svoj brod, umesto…
A onaj što čuči na vr’ katarke? Onaj što predstavlja i oči i uši broda? Paaa… kad oluja krene da cepa jedra, obično se seče cela katarka sa sve jedrom i sa sve njim u njegovoj korpi… 🙁 Pa posle, kad se vreme smiri a brod nekim čudom ipak ostane na površini, kapetan se pita što je brod usporio, što se teško njime upravlja i što ga svi sustižu i prestižu… A nije siguran ni kuda se u stvari kreće, jer više nema ko da gleda u daljinu… 😕
Ne znam kako vas, ali mene taj što čuči na vr’ katarke strašno podseća na nekog iz marketinga… 😐
Izuzetno lepo poredjenje. Kod nas je još uvek problem to silaženje malo s pramca, mešanje s posadom jer Bože pa on je kapetan, a da ne govorimo o gledanju u daljinju i pronalaženje načina kako biti prvi u trci, nalaženje novog tovara, ulaganje u nova jedra.
Zašto i bi, lakše je posle kad je brod već previše opterećen pobacati mornare pa pokušati stići one druge oko nas. Samo zaboravljamo da smo tada daleko iza svih i da je jako teško posle se vratiti u trku.
Dok se okrenemo stigli novi jedrenjaci, opremljeniji, spremni za hvatanje u koštac s’ svakom olujom.
Dogod ne naučimo da nismo nedodirljivi, da nas nije nemoguće stići a pogotovo prestići, dok ne napravimo pravu uigranu posadu, s kojom ćemo načiti na pravi način komunicirati ne možemo punim jedrima napred.
U našoj piratskoj ekonomiji tako simpatično prikazanoj u veseloj družini koju predvodi kapetan Jack Sparrow, Marketing je u stvari onaj papagaj na ramenu kapetana, pa kada naidje kriza pojedu ga (hehehehe 😉 ), dok u onim ozbiljnim ekonomijama predstavljenim ozbiljnim i zlim konglomeratom East India Company Marketing predstavlja stratega, guvernera, u najmanju ruku kapetana broda. Ozbiljni plove punim jedrima, a simpatični gledaju da izvuku živu glavu hehehe. 🙂
Pa sad… nit simpatični moraju da budu neozbiljni, nit ozbiljni moraju da budu nesimpatični… Meni su ozbiljne kompanije, koje se ozbiljno bave marketingom, vrlo simpatične… 😉
Slažem se i meni kompanije kao East India Company djeluju simpa, keš koji posjeduju im daje na šarmu 😉 hehehehe
Meni je nešto pomenuti film bio previše usiljen i nategnut (hoće to kod “sequel-a”), ali sam zato sa uživanjem odgledao “Mobi Dika” (Ahaba je, ironično, igrao Kapetan Žan-Lik iz Zvezdanih Staza). Slična, morska tematika, + pojavljuje se i KIT! (da ne govorim o psihološkoj karakterizaciji likova, klasičnim literarnim vrednostima, itd)…
Ukoliko ste zaboravili – u ovoj drami prežive jedino mali od palube – i kit. (Neki kritičari bi rekli da je u stvari glavni junak romana Okean, ali to je već čisto zastranjivanje)
Ono što je verovatno najbolje i u knjizi i u filmu opisano, je masovno, zarazno ludilo koje sa kapetana prelazi na posadu. Svi polu-svesno srljaju u propast, ali ne mogu da se otrgnu inerciji…
Mislim da se to stalno dogadja.
Kit je preživeo jer je bio beo – on je bio preteča Sethove ljubičaste krave 😉
A inače, u pravu si – inercija se stalno događa… 😕
Kit (riba) smrdi od glave, ali se čisti od repa. 😉
[…] This post was mentioned on Twitter by Predrag Milićević, Predrag Milićević, Predrag Milićević, Hrvoje Mihajlic , Vera Mladjan and others. Vera Mladjan said: Ne propustiti RT @Pedya Šta sa marketingom u burna vremena…? http://wp.me/pBcqc-eG [blog post] […]
[…] moći još ponešto naučiti o odredjenoj temi za danas bi Vam preporučila nedavni blog post Šta je s marketingom u burna vremena …….? koji na veoma slikovit način opisuje današnje tržište, kompanije, marketing …… […]
[…] Šta je sa marketingom u burna vremena…? od Pedya Zaista slikovita priča o marketingu , jedrenjak, kapetan, mali od palube, mornari. Na ovom blogu sam već jednom dala link ovog teksta, mada nije na odmet ponovo (od viška glava ne boli) […]
[…] moja razmišljenja na temu domaćeg „tretmana“ marketinga. O tome sam već pisao, i pisao, i pisao… A pisaću i dalje. Materijala bar ima… Da ne grešim dušu, nije moje mišljenje […]