„Kad te vidim na sokaku, poznajem te po koraku“ kaže stara pesma. 🙂 A po čemu se (pre)poznaju brendovi? Neki po mirisu, neki po ukusu (jedan od, po meni najboljih slogana na našim prostorima, upravo tako glasi – „I miris i ukus“ ;)), neki po obliku (npr. svi iProizvodi), a neki po zvuku (Nokia je npr. vrlo prepoznatljiva po „svojoj“ melodiji). Ipak, brendovi se najčešće prepoznaju po logotipu.
Naravno, proizvod nije brend zato što ima logo, već zato što taj logo pobuđuje određene emocije. Sam logo od proizvoda čini robnu marku (identifikuje ga), ali emocije vezane za taj logo čine brend.
Mnogo je „mastila“ potrošeno na to šta jeste a šta nije brend, šta ga čini, šta je njegova suština… Ako se slažemo da je brend zasnovan na emociji, onda se slažemo i da tu emociju treba nekako pobuditi. Ako se sva naša iskustava i emocije vezane za određeni brend nalaze u jednoj „memorijskoj fioci“, onda je logo „ručica“ na njoj. 😉
Na donjem slajdu je proizvod. Ne znate kakav je. Ne znate čiji je. Ne znate ništa o njemu. Nemate nikakvog iskustva sa njim. Ne vežu vas nikakve emocije za njega. Da li želite da ga kupite…?
A sad pređite na sledeći slajd.
Priča se iz korena menja, zar ne? Sad znate o čemu je reč. Znate da li ga želite. Imate odnos prema njemu. Probuđene su emocije. I one su vezane za brend. Ne za proizvod. 😉
!!! bravo. jednostavno i precizno-koncizno!!
Sjajan primer 🙂 Ima li planova da se ovi textovi o brendingu pretoče u predavanje?
Nikad se ne zna… 😉
Već neko vreme pratim ovaj blog ali nisam bio aktivan, bar do sada. Kako se zaštitom intelektualne svojine (robnih marki, žigova) bavim preko 20 godina, nenako mi se čini da je u svesti naših “brenedera” nedovoljno poznata potreba pravne zaštite istih. Naravno malo pojašnjenje, brendovi se teško mogu jednostavno pravno štititi, ali mogu njihove komponente – robne marke, dizajn … Kakva su Vaša iskustva?
Dobrodošli na blog 🙂
Pravna zaštita je, kao što joj samo ime kaže, predmet interesovanja pravnika, što ja nisam. Međutim, svakako znam da je neophodno zaštiti određene elemente brenda, kako ste i sami pravilno naveli. To nije jednostavno, a nije ni jeftino, pogotovo ako se zaštita vrši i van teritorije Srbije.
U praksi sam nailazio na skoro neverovatne slučajeve kad neke velike svetske kompanije tuže neku našu zato što ime domaćeg proizvoda samo podseća na ime njihovog brenda. I to tužbu podnosi samo “filijala” u jednoj zemlji, iako je ta kompanija prisutna skoro svuda u svetu. Zašto baš taj proizvod, zašto baš u toj zemlji (procena ugroženosti baš tog tržišta?) i koliko ime sme da bude slično a da ne asocira u dovoljnoj meri da bi izazvalo tužbu, te parametre zaista ne znam. Ali je činjenica da treba biti vrlo oprezan pri izboru i imena i dizajniranju logotipa.
Znam da prilikom zaštite postoje određene klase proizvoda i da postojeće ime ne sme da se koristi ako proizvodi pripadaju istoj klasi, iako na prvi pogled nisu srodni. Ako su klase različite, može se koristiti, ali se onda postavlja pitanje smislenosti izbora nekog imena koje je već dovoljno poznato, jer je takvo ime problematično u marketinškom smislu…
Super fora sa logotipom, mada je percepcija brenda nesto sto nije univerzalno. Brend je uglavnom taj koji daje garanciju odredjenih karakteristika proizvoda. Ako imam dva para farmerki koje mi se svidjaju pre cu uzeti Levis jer znam da je kvalitetniji, ali za to cu platiti nekoliko puta vecu cenu.
Ono sto je super sa drustvenim medijima jeste da se redefinise pristup kreiranju brenda, Levis je da bio dosao do toga gde jeste ulozio jako puno rada i novca, a danas dovoljno je da budete u necemu posebni i da proizvod koji radite bude kvalitetan. Ako to ispunite, dobar glas koji ce vas pratiti ne moze da zameni niti jedan marketing budzet.
Dao si jednu sjajnu definiciju – “danas je dovoljno da budete u necemu posebni i da proizvod koji radite bude kvalitetan“. 😉 Koliko god to jednostavno zvučalo, to nije baš jednostavno ostvariti. Posebno ono prvo. Biti “purple cow” je fenomenalna stvar, ali ne baš lako dostižna. S druge strane, ni to nije dovoljno (biti poseban i kvalitetan), ako za tim proizvodom ne postoji dovoljna potražnja. Jedan od takvih proizvoda je npr. segway. Možda je on suviše poseban, ne znam, ali koliko sam upućen, nije postigao očekivani uspeh…
Činjenica je da je neko ko je zadovoljavao te uslove mogao i pre društvenih mreža da kreira vrlo jak brend, samo sad to može s mnogo manje para. Ali da se ne zavaravamo, “dobar glas” je retko spontan – obično ga marketing “malo pogura”… 😉
Pedya, tačno je da pravna zaštita nije jeftina – a da li je jeftinije kada neko iskopira tudju robnu marku a ona nije zaštićena. Opet s druge strane, što šira pravna zaštita u što više zemalja (ako ima interesa) povećava vrednost brenda, i to je fakat. Šta mislite, sa stanovišta potencijalnog kupca brenda, da li više vredi neki brend koji je pravno zaštićen samo u matičnoj zemlji, ili onaj koji je zaštićen u stotinak zemalja. Odgovor nije potreban. Što se tiče sličnosti robnih marki i raznih znakova koji se nalaze u prometu – sve je stvar lične procene vlasnika brenda i njegove potrebe da sa tržišta “očisti” sve što on smatra da mu narušava reputaciju. Naravno, da bi to mogao da uopšte uradi, pa i Srbiji, mora imati pravno zaštićene (registrovane) robne marke, inače ništa od posla. Veoma je teško napraviti dobru robnu marku (vizuelno – od toga se počinje) pa je staviti na svoj proizvod (nebitan je kvalitet u početku), a poznati su slučajevi da se nova robna marka poznate kompanije sa renomiranim brendom jednostavno ne primi na tržište (npr. Pepsi sa znakom IVI). Sve vezano od odabira imena, provere njegove “registrabilnosti”, eventualnih smetnji za registrovanje u raznim zemljama i košta – ali to je cena brenda i brendiranja – ko više uloži – više mu se vraća.
Kada sam rekao da nije jeftina, nisam to rekao jer mislim da to ne treba raditi (i “uštedeti” na tome), već da to treba raditi pametno i voditi računa o svim aspektima. Besmisleno je graditi brend, a da njegove osnovne komponente (vizuelnog identiteta) nisu zaštićene.
Iskreno, ne mislim da na vrednost brenda utiče broj zemalja u kojima je zaštićen, na to utiču neki drugi činioci. Ali, broj zemalja u kojima je zaštićen, direktno utiče na veličinu tržišta na kojem je brend prisutan, a to direktno utiče na količinu novca koju brend može da zaradi. U ovom slučaju, ja pravim razliku između vrednosti brenda (brand equity) i prihoda koji se na njemu mogu ostvariti.
Zaštita robne marke (što je mnogo pravilnije reći, nego “brenda”, jer brend je mnogo više od logotipa, fonta, boje i imena) je neophodnost, ali tu aktivnost nikako ne bih svrstao u proces brendiranja. To je aktivnost koja prethodi procesu brendiranja…
[…] i Kako prepoznati brend Sjajan primer kao i uvek CITAT: …….Priča se iz korena menja, zar ne? Sad znate o čemu […]
Odlično! 🙂 Kao uvijek, uostalom. 😉
Nameću se pitanja:
1. Jesu li ” pazarske”?
2. Da li su ” pazarske” brand?
😉
@PedjaIP
Brend se ne štiti formalnom zaštitom kao patent, žig ili robna marka.
To bi bilo kao da svoj biznis štitite formalnom zaštitom.
Brend se stvara uz mnogo truda, vremena i novca i to nije jednokratna akcija već dugotrajan proces.