Feed on
Posts
Comments

Termin iluzija se odnosi na specifičan oblik čulne distorzije koja iskrivljuje stvarnost. Iluzije se obično zasnivaju na opštim pretpostavkama koje mozak čini tokom procesa opažanja.

Uuh… Zvuči komplikovano?

Evo onda jednog jednostavnog primera:

Prazne stoliceŽelite da napravite promotivnu kampanju i da pri tom koristite društvene medije. Shodno tome, u vrlo kratkom rokuneko vam obezbedi jako veliki broj pratilaca (friends, fans, followers…). Neaktivnih, doduše, i prilično nezainteresovanih, jer se nisu okupili prirodnim putem, ali… Usled njihovog broja, tj. kvantiteta, dolazi do vaše čulne distorzije koja iskrivljuje stvarnost i vaš mozak čini opštu pretpostavku da oni predstavljaju kvalitet. E, to je iluzija.

I onda, imate utisak da komunicirate sa hiljadama ljudi, a u stvari – pričate sa samim sobom. 😕

Without active followers, your message is presented to an empty room.”

Suština marketinga na društvenim mrežama je da pričate s onima koji su za to zainteresovani. Sve ostalo je iluzija. 😉

 

20 Komentara

  1. Jednostavno, ali vrijedi ponavljati!
    Čuo sam jednu dobru analogiju za tvitanje takvim followerima:’Bolji efekt bi dobio kad bi te svoje tvitove pejstao sebi u Word!’ 🙂

    • Pedya says:

      Sjajna analogija! Hvala. 😀

    • lazar says:

      Tako je, ali samo na srpskom socijalnom nebu. Zapadnjaci su dosta socijalno napredniji i desi se da cak ponesto retvituju. Srbi NISTA! Srbi su vrlo sebicni!

      • Pedya says:

        Ne bih mogao da se složim sa tako uopštenom ocenom. Vidim da ljudi koje pratim vrlo rado i vrlo često retvituju druge. Verujem da je u pitanju upravo ta činjenica da svako prati onog ko mu je zanimljiv, pa što ga ne bi retvitovao?! Moje iskustvo, na sreću, nije slično tvojem.

  2. NikiBGD says:

    Samo ne bih mogla da se složim da je to pojava samo na društvenim mrežama. Takvo uopšteno merenje se vezuje i za TV… kad gledaoci udare “mute” i odu u kuhinju po meze čim se pojave reklame sa bezobrazno pojačanim tonom i bez nekog posebnog fokusa na ciljnu grupu kojoj bi trebalo da budu namenjeni. Jedino ne mož’ se promaši kad rešite da zakupite reklamni prostor na Grand Paradi i Farmi… jbg, takve pojave u nas jedine prikupljaju fanove na prirodan i pravilan način, davajući im sadržaj koji žele da gledaju. Realno i na žalost.

  3. Nešto o čemu smo upravo pričali. Mislim da bi potpuna suprotnost te slike o velikoj sali punoj praznih stolica bila slika nekoliko promrzlih pripadnika Vojske Spasa koji stoje na nekom prometnom uglu, pevaju božićne pesme i skupljaju dobrotvorne priloge za siročad. Aktivizam. Ljudi koji su spremni i voljni da ulože svoje vreme i energiju za neku ideju ili cilj. Broj je bitan, ali neke druge stvari su mnogo važnije.

    • Pedya says:

      Hmda… Efikasnost se ne meri brojem utrošenih sati, već postignutim rezultatima. Sviđaju mi se ti tvoji pripadnici. Nisu efikasni, al’ imaju volju. I višak vremena. 😉

  4. […] This post was mentioned on Twitter by Slavko Ilic, Predrag Milićević, Zeljka, Miodrag Ristić, Dragan Radović and others. Dragan Radović said: rt @brasonja #Iluzija marketinga na društvenim mrežama http://bit.ly/9smd7P [blog post] @Pedya Blog […]

  5. U suštini, životna pojava “primenjena” u marketingu. Koliko imamo prijatelja, a koliko “prijatelja?”
    Ja post čitam kao jasno upozorenje: ne gomilaj “fanove”, doći će ti glave oni koji jednom slučajno pokažu da ne znaju ni ko si.
    Osim ako baš ne volite da pričate sami sa sobom! 🙂

  6. Deda says:

    …mene plasi ova iluzija! Imam osecaj povremeno da mi se upravo takve stvsari desavaju…Kada sam apsolutno siguran da me niko ne cuje i pored 1000 ljudi. Bedno 🙁
    Zakljucujem da sam samo ja kriv zbog toga i da do mene nije u redu.
    Zato su drustvene mreze fina alatka za razne stvari gde je twitter sa najjacim filterom, kao nazahtevniji…
    Nisam do sada razmisljao na ovaj nacin. Super ti fora sa iluzijom…

  7. rada says:

    Bravo za tekst.
    To me podseti da pomenem i sve one profile ili grupe koje za nekoliko sati dobiju 30000 fanova 🙂
    A posle sam čula da to neki likovi rade, tj. nadodaju obožavala za cca 100-200 evra … gluposti , balkanische :/
    Twitter je zakon 🙂

    ps. hvala za super link u postu ka Strategy First

  8. […] Pedya U suštinu makretinga moglo bi se dodati i potrebno znanje, umeće zainteresovati nezainteresovane, privući ih, pokazati  i navesti ih na pomisao da  im je preko potrebno baš ono što im mi nudimo. Mi nudimo najbolje!  Iluzija marketinga na društvenim mrežama […]

  9. Iva says:

    Slažem se sa celim tekstom. Sad, nisam znala da neko stvarno obezbeđuje ljudima fanove? No, ako se kojekakvi fićfirići reklamiraju kako lajkuju stranice za pare, ništa nije nemoguće.

    No, dobro…kako sad ovo objasniti buzdovanu od klijenta koji hoće “uspeh” (šta god on mislio da je to) preko noći?

    • Pedya says:

      Na žalost, postoje klijenti koji zahtevaju određeni broj fanova u određenom roku i to je nešto što je ostvarivo. Ali je i besmisleno.

      Što se tiče objašnjenja… pa… pitanje je šta je za koga uspeh. Ako je broj pratilaca uspeh, to se može relativno brzo. Ako je izgradnja kredibiliteta i broj angažovanih pratilaca uspeh, e onda za to treba vremena. Kad klijenti (ako je to ikako moguće) definišu šta hoće (tj. cilj), onda treba definisati i način (tj. strategiju, pa taktiku) kako do toga doći. Društveni mediji imaju svoje nesporne prednosti, ali i mane (spori su), pa nisu adekvatni ni za svaku kompaniju, ni za ostvarenje svakog cilja.

      • Iva says:

        Stvarno nisam znala da neko traži takve stvari. Sad mi jasno zašto me ljudi dave da lajkujem nešto za šta nikad u životu nisam čula. Pretpostavljam da je reach u takvim slučajevima srednježalostan.

  10. Branislav says:

    Slažem se da mnogi “komuniciraju sami sa sobom” na društvenim mrežama, jer ne znaju da svoju promociju postave na pravi način.Na primer Facebook stranica je odličan medijski kanal , ukoliko se promocija vrši prema ciljnoj grupi preko faceook ads oglasa, a ne na pozivanje više hiljada nezaineresovanih” fanova”.Glavni problem facebook stranica je što nemaju kredibilitet kod pratioca-čitalaca, dok neke novine imaju kredibilitet i ljudi veruju istim(mada u većini slučajeva nebi trebalo). Hocu da kažem da isti tekst-vest postavite na facebook stranicu koja ima na primer 50 000 fanova i objavite taj tekst u novinama sa istim tiražom. Daleko veći odjek će imati u novinama nego na facebook stranici. Znači šta treba da radimo? Da izgradimo kredibilitet stranice, što naravno nije ni malo lako.

    • Pedya says:

      Teško je porediti FB stranu i novine – FB strana pripada nekom brendu, novine ne. FB strane čitaju “fanovi” konkretnog brenda (kompanije, proizvoda), novine imaju mnogo “razuđeniju” publiku. Shodno tome se objavljuju i informacije. Tekstu “opšte namene” nije mesto na FB strani, a “brendirana” vest će tu naići na daleko veći odjek, nego negde u nekim novinama, utopljena u moru ostalih informacija. FB strane čitaju oni koji žele da se informišu baš o tom brendu, i zato vesti objavljene na njima mnogo bolje targetiraju (gađaju) svoju ciljnu publiku.

      Naravno, brendovi treba pametno da komuniciraju sa svojim fanovima, da im pružaju zanimljive i korisne informacije i da oko svoje FB strane okupljaju ljude koje taj brend zaista interesuje. Ako tako čine, stvoriće od svoje FB strane zaista kvalitetan i koristan medij.

Leave a Reply