Marsha Friedman ima interesantan pogled na medije. I PR. Ona veruje da mediji nisu zainteresovani ni za čije proizvode, ni za čije kampanje i ni za kakve 
diferencirajuće prednosti. Da mediji ne postoje zato da bi bilo kome omogućili pokrivenost i, kroz to, bilo kakvu zaradu. Po njoj, mediji postoje samo zato da bi informisali i zabavili svoje konzumente i tako stvorili što veći auditorijum, da bi, zahvaljujući tome, drugima prodavali svoj advertajzing prostor i zarađivali na njemu. Sve što čine, mediji čine da bi oni zaradili, ne njihovi oglašivači. 
Shodno tome, ona kaže da je jedna od uloga vašeg PR-a da “na suptilan način pomaže medijima da rade svoj posao, kako bi vi dobili što veću vidljivost za svoj.”
Ja se sa njom u potpunosti slažem. A vi? 😉
Dobar PR obezbedjuje svima ono sto im treba. Klijentu dobru komunikaciju, medijima i agenciji dobru zaradu i promociju.
Bravo! Odlična poenta.
Tihomir je (kako samo on ume 😉 ) poentirao kratko i jasno. PR nije kad vučeš novinare za rukav da objave tekst o tvom proizvodu, ili, još gore, kad im plaćaš da to rade, nego da od svog proizvoda napraviš nekakvu vest koju će želeti da objave. I uz to, da budeš tu kad njima treba vest o tvojoj industriji.
E, to je, po meni, poenta cele priče – “da od svog proizvoda napraviš nekakvu vest koju će želeti da objave. I uz to, da budeš tu kad njima treba vest o tvojoj industriji.” 😀
[…] This post was mentioned on Twitter by Predrag Milićević. Predrag Milićević said: PR i mediji http://www.pedya.rs/?p=2295 [blog post] #PedyaBlog […]
Nažalost, tu “suptilnu saradnju” PR-ovi često primenjuju ucenama prema medijima, pa postavljaju sulude uslove – izbacite ovu fotografiju, ubacite našu, nemojte ovo pitanje itd. A mediji opet, ne smeju mnogo da se zameraju jer moraju računati i na buduću saradnju. Da ne pominjem plaćene PR tekstove koji se ne označavaju kao takvi.
Ja sam lično imao, a i dosta kolega iz redakcije takođe, vrlo neprijatnih susreta sa osobama za odnose sa javnošću, koje tu “saradnju” shvataju isključivo jednosmerno.
Zato mislim da na tome sigurno treba više raditi u budućnosti. I medijima su potrebni dobri PR-ovi, a i obrnuto. Bez obzira što “medije ne zanima vaš proizvod” (delimično tačno) sasvim je jasno da događaj/proizvod ne može da uspe ako se o njemu ne priča, a ipak su veliki mediji i dalje glavni pokretači.
Tu se postavlja pitanje ko je kome potrebniji – mediji PR-u, ili PR medijima. Kad bi mediji mogli da funkcionišu bez PR-a (koji za sobom “vuče” i advertajzing budžete), problem neadekvatnog odnosa (jednog dela predstavnika) PR-a prema medijima bi se relativno lako rešio. Ali, pošto mediji ne žive (samo) od svojih čitalaca i onog što zarade na kiosku, stvar se (drastično) komplikuje.
Međutim, mišljenja sam da, čak i kad PR može da nastupi “grubo” (zbog “odnosa snaga”), to ne treba da radi. Jer to nije profesionalno. Koliko god mi polemisali u komentarima na moj prošli post o PR-u, činjenica je da se (često) tekstovi u medije (ipak) “uguravaju na silu”. Nažalost.
U najmanju ruku stvara napeti odnos između dveju strana. A publiku to uopšte ne zanima, oni žele informacije, i to kvalitetne.
Razumem stanovište Marše Fridman. U krajnjoj liniji, tako je, ali ako malo (ili više) pomerimo stajalište, ipak mi nešto ne da da se sasvim složim sa njom.
Nedavno sam imao dva velika oglasa veoma poznatog svetskog brenda. Sve je uredno plaćeno po cenovniku i uz standardnu proviziju agenciji, ali taj novac se odmah negde istopio. Ali pamtim i dalje tu kampanju i to KO se oglašavao u mom listu. (Kao i neke druge, naravno.)
Zaista se nadam da je i to oglašavanje bar malo pomoglo kampanju. I baš mi se dopada taj osećaj! 😉
Nije posao PRa da obezbeđuje medijima zaradu. Ko se iz PRa jednom uhvati u to kolo ne izvuče se više
Respect za Milicu
Se slažem. Posao PR-a nije da medijima bude izvor zarade, nego izvor informacija.
BTW Dobro mi došao. Dugo te nije bilo… 😉