U poslednje vreme sam „naleteo“ na par tekstova koji se bave jezikom, kao sredstvom komunikacije. Jedan autor tvrdi da pri pisanju ne treba koristiti određenu terminologiju da bi nas čitaoci razumeli. Drugi autor smatra da pri pisanju treba koristiti određenu terminologiju da bi nas čitaoci razumeli.
Koji su im argumenti?
Prvi tvrdi da treba koristiti opšte poznate reči i fraze, koje svi razumeju. Da čitaoca ne treba dovoditi u zabunu, da svakako treba izbeći situaciju u kojoj bi se čitalac zapitao „O čemu, bre ovaj priča?!“. Deluje logično.
Drugi tvrdi da treba koristiti specifične reči i fraze koje inače u svom govoru koriste oni kojima je tekst namenjen. Ima logike, jer je još Gete govorio „Svako čuje ono što razume“.
Pa ko je, onda, u pravu? Zanimljivo, ali oba su.
Pišući o istoj (npr. IT) temi, treba koristiti jednu terminologiju ako se obraćamo top menadžmentu, a drugu terminologiju ako se obraćamo IT stručnjacima. Priča je ista, ali jezik mora biti različit da bi bio razumljiv onima kojima je tekst namenjen (jer kao što reče Gete…). Hajde da ne idemo toliko u širinu, uzmimo npr. tekst o Twitter-u – ako je namenjen korisnicima Interneta koji ne znaju šta je to (a ima ih jaaako mnogo), onda treba objasniti celu mikrobloging priču sa sve ograničenjem od 140 karaktera, ali ako je namenjen već iskusnim „twitterašima“, onda to sigurno ne treba učiniti. Ne želimo komentar „O čemu, bre ovaj priča?!“, ali ni „Aman, ovaj ga baš utupi… :(“.
Našu priču ne treba svako da razume, ali svakako moraju da razumeju oni kojima je priča namenjena. Ako se priča plasira kroz nekakav opšti komunikacioni kanal (npr. na nekom ne-strogo-profilisanom blogu, ili na „šarenoj“ strani u dnevnim novinama), onda se diferenciranje onih kojima je tekst namenjen vrši upotrebom određenih pojmova već u naslovu – npr. „WordPress“, „fudbal“ ili „Libresse“ će samo nekima privući pažnju. Koga to ne interesuje, preći će na novu stranu. Uostalom, zar ne bi bilo divno da žene na TV-u mogu jednostavno da preskoče sve one reklame u kojima muškarci tačno znaju zašto, a muškarci sve one reklame sa krilcima, bez krilcima, što upijaju više, bolje itd…? 😉
[…] Svako čuje ono što razume CITAT: ………Našu priču ne treba svako da razume, ali svakako moraju da razumeju oni kojima je priča namenjena. Ako se priča plasira kroz nekakav opšti komunikacioni kanal (npr. na nekom ne-strogo-profilisanom blogu, ili na „šarenoj“ strani u dnevnim novinama), onda se diferenciranje onih kojima je tekst namenjen vrši upotrebom određenih pojmova već u naslovu – npr. „WordPress“, „fudbal“ ili „Libresse“ će samo nekima privući pažnju. Koga to ne interesuje, preći će na novu stranu. Uostalom, zar ne bi bilo divno da žene na TV-u mogu jednostavno da preskoče sve one reklame u kojima muškarci tačno znaju zašto, a muškarci sve one reklame sa krilcima, bez krilcima, što upijaju više, bolje itd…? …… […]