Beše to sjajan PR.
22 Komentara
Leave a Reply
Poklon eKnjiga! :)
A ima me i ovde:
Uvek aktuelno
Photoshop kao suština marketinga (14.03.2009.)
Koji si, bre, sad pa ti?!? (19.10.2009.)
Šta sa marketingom u burna vremena…? (12.01.2010.)
Nevidljivost (01.06.2010.)
Kako prepoznati brend (20.01.2010.)
Dodir brenda (26.01.2010.)
Iluzija marketinga na društvenim mrežama (04.11.2010.)
-
Najnovije
Kategorije
Tag oblačak
25 godina 1984 Advertajzing Audi Biznis blog BMW brend brendiranje Coca Cola dizajn društvene mreže društveni mediji Fonklame Google Internet Kleopatra Komunikacija komunikacioni kanali logo Marketing mediji memorijska fioka more mozaik nevidljivost oglas online percepcija pisanje poruka PR prezentacija priča problem prodaja proizvod realnost reklama rešenje sadržaj tačka dodira twitter Web životArhiva
Translate into…
- Autorska prava su zaštićena pod uslovima Creative Commons 3.0 licence. Prilikom navođenja izvora informacija, ime autora se mora linkovati na adresu posta iz kog je materijal preuzet.
-
🙂
kratko, jasno…
ipak, mnogo mi bolje (i tačnije) zvuči proširena verzija ove rečenice Jelene Jovanović. Tj. ako ćemo preciznije – ovo je skraćena verzija njene 🙂
Društvo, odradili ste im sjajan PR – ali za sledeću godinu.
Mislim da će im urađeno poslužiti već u ovoj 😉
može… ukoliko iskoriste ovaj momentum 😉
ali, to ostaje da se vidi 🙂
mislis spin? uzas
Idealan PR za organizatore bi bio da su i pored upozorenja policije izašli na ulicu i dobili batine.
Naravno, loše bi se proveli ali bi publicitet u stranim medijima bio daleko veći a pritisak koji bi usledio iz inostranstva na Vladu Srbije bi bio silovit.
Da ne govorim o tome kako bi se to odrazilo na budžete za gej donacije za narednu godinu. Računajte X5.
U međuvremenu, novi nastavak Džemsa Bonda bi imao Srbe za negativce a na sledeću paradu ponosa u Beogradu bi se kao učesnici prijavili Elton Džon, Bono, Bil Klinton, premijerka Islanda i svi ambasadori iz EU i SAD.
Ovako… teško.
Tu Paradu ipak treba neko da odobri. Ne verujem da bi taj neko voleo da pripada onima koje Bond juri po novom nastavku… Ovako su svi (manje-više) srećni i zadovoljni – Ponosni su skrenuli pažnju na svoje probleme, javne i tajne ličnosti su se deklarisale, mediji su brujali, hučali a povremeno i bučali o svemu, Crkva je rekla šta je imala (a baš nije ni morala), niko nije stradao, parada (ipak) nije održana a nije ni zabranjena… Pa kud ćeš više?! Ne verujem ni da bi oni rado prihvatili batine zarad prilike da ugoste premijerku Islanda. Za ugošćavanje Elton Džona već ne znam…
Svuda gde neki ljudi smatraju da su ugroženi lepo izađu na ulice, demonstriraju, pa ako dobiju batine, jbga, znaju za što su dobili i za šta se bore. Samo kod nas ljudi hoće da se bune, ali žele prvo da se obezbede da neće popiti batine. Kao, hoće da se “bore” za nešto, ali im je rizično da tek tako demonstriraju, ne žele baš toliko da se bore 🙂 “Sad idemo da se bijete. Neki ćete da poginete, a neki ćemo i da se vratimo.” Ili kako kaže narodna umotvorina: ‘Oće da se ‘ebu, a da im ne uđe, da ‘prostite.
Uhh, pa ne mogu baš da se složim sa tobom… Iskreno se nadam da su prošla ona vremena kad su se ljudi na ulicama borili za svoja prava bukvalno rizikujući svoje živote. Mislim da niko ne treba da se boji za svoj život ako mirno prolazi ulicom, bez obzira na svoja politička ili verska opredeljenja, rasu ili seksualnu orijentaciju. Namerno sam ovde neke stvari razdvojio, jer o nekim ljudi sami odlučuju, a sa nekim “opredeljenjima” se rađaju, bar verujem da je tako. I verujem da problemi ne smeju da se rešavaju batinama. Šta ako neki ne vole ljude s naočarima? Ili ne vole ćelave? Ili ne vole debele? Ili ne vole mršave? Ko će kad i gde povući crtu i reći u kom slučaju su batine “korektna” reakcija a u kom nisu?!?
Međutim, nisam za to da se iritiraju drugi, da bi se postigli neki ciljevi, odnosno, ta iritacija treba da bude dozirana. Slažem se sa Draganovim komentarom da bi po njih efekti bili veći da su izašli na ulicu i dobili batine, ali ovako je po meni mnogo bolje – skrenuli su dovoljno pažnje, a ništa se (fizički) ružno nije desilo. Ne znam koji im je bio cilj i ne znam koja sredstva taj cilj opravdava, ali je ovo maksimum koji su mogli da postignu bez kapi krvi i novog pljuvanja po “zaostalim i netolerantnim Srbima tamo na Balkanu” iako se i u zapadnim zemljama takvoj populaciji događaju raznorazne ružne stvari, ali to se dešava u delu Evrope koji je svoju finoću već dokazao i pokazao svetu, a mi moramo da budemo mnogo finiji od najfinijeg evropljanina, da bi bili dovoljno fini… Ipak, bili “pod lupom” ili ne, smatram da silom ne treba da manifestujemo svoje emocije i neslaganje sa nečijim opredeljenjem i/ili orijentacijom. Jer, ponavljam, nikad ne znamo kada ćemo mi postati deo neke grupe koja nekom nije simpatična iz nekog razloga. A onda je način “komunikacije” sa takvom grupom već deo nasledstva i tradicije, koja je trenutno poprilično bolna i opasna po život.
Za svaku slobodu moraš sam da se izboriš
To je OK, ali ne moraš na “oltar slobode” da priložiš baš zub, oko ili bubreg…
Uh, pa kad tako gledas jeste, ali meni su nesto jos sveze slike jurenja po ulicama Beograda da ne ostanemo bez bubrega, suzavac i barikade na Brankovom mostu.
Zasto imam utisak da za ovih 10 godina nismo previse odmakli 🙁
p.s. PR gay pride-a je bio odlican, to stoji.
Sjajan tekst, nije potrebno ni 140 karaktera, dovoljno je 18. 😀
Ili 5?
5? 😯
a najbolji dokaz da im je uspelo je u tome što sam se ZAREKAO da neću progovoriti ni reč na tu temu…
Meni se ponekad (u stvari često) desi da ostavim komentar na postu koji više nije aktuelan. Obično je to slučajno (nemam naviku da proveravam datume), ali ovog puta je namerno. Hteo sam da stvar malo “legne”. Svi su rekli (skoro) sve što su imali, i sad sam dočeo priliku…
Da poentiram? Ne, već da kažem nešto što bi trebalo reći u “rupu u zemlji” (kao u bajci o Caru Trajanu). Ovo što nam se dešava se kod Orvela zove “novogovor”. Igramo se rečima, a suština…
Moja drugarica se pre neki dan vratila iz Australije. Tamo je (kaže) super. Svi znaju koja su njihova prava i koje su njihove obaveze. Bave se travnjacima i sandučićima za poštu, i pravima kućnih ljubimaca. Ima samo jedan problem: U bajkama za decu više se ne kaže “Mama i tata”, ne govori se ni “momak i devojka”. To nije “korektno” – sada su svi “partneri” (da se neko ne bi osetio ugrožen)
Ako pogledate blogosferu – svi smo mi pitomi i puni razumevanja za tudje probleme. Da li je baš tako? Dali neka perfidna sila koristi našu “benignost” da bi sprovela u delo svoj prljavi plan? Zar nije uvek bilo tako? Pre galaga i čistki bila je ideja o idealnom duštvu bez eksploatacije. Idealisti su (besplatna, naivna) motorna snaga…
I sada će zabraniti desničare na desničarski način. Hoće li ih neko uzeti u zaštitu? Naravno da ne, oni su ružni prljavi i zli… Kad NGO uzmu “fašiste” u zaštitu, i kažu: “SVI imaju ista prava” znaću da nije stvar u “uglu posmatranja”.
Čim na vrbi rodi grožđe.
Možda ne možemo da ih pobedimo, ali bar možemo da im se nasmejemo u lice.
Mnogo je (i previše) bilo rasprave na ovu temu, ali kad si već progovorio “u rupu”, moram “iz rupe” da se javim. Po dva pitanja.
Povela se nedavno žučna diskusija na Prokkinom blogu http://bit.ly/mSdl8 iz koje bih ja apostrofirao da je sloboda “da bilo ko može da kaže i radi šta želi, ali da se time NIKOME ne ugrožava to isto pravo, a pogotovo ne pravo na život!!”. Mislim da je to suština slobode i da podrazumeva izvestan “kompromis”. Ne treba preterivati sa korišćenjem pojma slobode, jer NIKO ne bi trebalo da može slobodno da me bije. Ili bilo koga drugog.
A što se australijskih iskustava tiče (čitao sam i o sličnim zapadnoevropskim iskustvima), ne verujem da će ovde skoro bilo ko (od nas “neugroženih”) poželeti da bude “partner” i “roditelj”, umesto “mame” i “tate”. Ćerka mi je svojevremeno poklonila magnet za frižider na kome je pisalo “Svako može da bude otac, ali ne može svako da bude tata”. Toliko o tome.
Ja samo da kazem Pedya (mada trolujem) da ti je cerka super, svidja mi se magnet 🙂
Trudio sam se da svom komentaru dam nekoliko zrna bibera i ostalih pikantnih dodataka ali ne umem bolje od ovog’ što čovek lepo reče.
Amin
Nisam mogao da se složim s njim, ne mogu ni s tobom. Nisam bio za paradu, jer smatram da ima i ugroženijih ljudi od njih, pa ne “paradiraju”. Ali, izgleda da su i oni samo paradirali paradom koristeći je kao dobar PR zamajac. No, bez obzira na to, ne mogu se složiti sa stavom da nekog treba prebiti ako se ne slažeš sa njim.
Peđa,
nisam tu da bi mislio isto kao neko ili kao ti. Ne zameri ali kad mislim kao i svi ostali- ne pojavljujem se – sramota me.
Međutim ni autor citata a ni ja nismo za fizičke obračune i u pitanju je samo konstatacija o mogućem toku događaja koji nikako nisu moja i njegova želja nego redosled mogućih događaja u zamlji Srbiji.
Treba li zanemariti mišljenje velikog dela građanstva? Zašto? Jesu li to marsovci i zašto ne bi mogli imati svoje mišljenje kakvo god da bilo.
Naravno nikako ne odobravam prebijanje, zlostavljanje i tome slično ali rezultat naše stvarnosti nam govorii da imam velikih problema od kojih je parada ponoso na sasvim marginalnoj poziciji.
Ajde da institucionalno rešimo egzistencionalne probleme, da svi imaju minimum zaštite i bezbednoszti pa da promišljamo o paradi sramote, ponosa ili bilo čega sličnog pa onima koji su različiti pružimo podršku i pomoć ali nikako utočište jer protiv prirode se ne valja izjašnjavati.
Svako može da ima mišljenje kakvo god hoće, sve dok dopušta i svima drugima da ga imaju i sve dok se to mišljenje ne artikuliše u poziv na (fizičko) ugrožavanje tih drugih. Moje neslaganje sa održavanjem parade je proisteklo upravo iz toga što mislim da imamo mnogo većih i ozbiljnijih problema i što ima mnogo ugroženijih grupa ljudi nego što su to homoseksualci. E sad, da li je njihovo opredeljenje protiv prirode ili ne, nisam stručan da sudim…