Čitam seriju putopisa po sećanjima, seriju koja počinje tekstom „Priča iz Afrike“. Divna nostalgična priča, kakve pričaju nadahnuti pisci, slikari, muzičari… svako svojom tehnikom. Priče pričaju i istoričari i političari, neverni muževi i „radoznale“ žene, uspešni lideri i neuspešni činovnici, deca kad zakasne kući i roditelji kad zakasne na posao… Ceo život je satkan od priča. Istinitih i onih drugih. Jer, percepcija je realnost, ne činjenice.
Šta prodaje turizam? Noćenje sa doručkom na Maldivima? Sobu u švedskom hotelu od leda? Posete istorijskim spomenicima i čudima moderne arhitekture? Ne. Turizam prodaje priče. Jer to je ono što svako ponese sa sobom. Ni sobu ni spomenik, već priče. I gomile fotografija da bi ih ilustrovao. 🙂
A šta prodaje marketing? Pa priče, šta drugo. Ne prodaje automobile, već sigurnost; ne prodaje kozmetiku, već nadu. Ne prodaje proizvode, već brendove.
Kleopatrino kupatilo, negde u Sredozemnom moru
Kad spojite prosečnu morsku obalu i mudru marketinšku strategiju, šta dobijate? Pa, recimo, letovanje u Turskoj. 😉 Ni čudnijih plaža, ni lepših priča… Gde se vide dve stene u vodi, to je „kamilja plaža“ (vide joj se „grbe“). Gde god je nešto nekad napravljeno pa urušeno, to je „Kleopatrino kupatilo“ (ta žena je izgleda samo par puta svratila do Egipta da se vidi sa Cezarom i Markom Antonijem, svo ostalo vreme se kupala širom Turske po nebrojenim „svojim“ kupatilima). Priča o „dolini leptira“ će vas odvući sa predivne plaže i naterati da se lomatate po nekom kamenjaru u potrazi za leptirovima (kojih nije da nema, ali…), a na „kornjačinoj plaži“ čete uzalud tražiti kornjače koje su se „upravo povukle u more“ (pa ne mogu one baš stalno da budu tu, zar ne?).
A zašto ovo pričam? Zbog priče o Srbiji. Priče koja sledi…
Evo najnovije price iz moje kuhinje…Slikano za vikend na borskom jezeru:
Spremam gomilu prica iz Srbije i bice mi drago da ih plasiram na ovakav nacin.
Prica iz Srbije su mnogo bogatije od bilo kojih samo zato sto sam fanatik zaljubljenik u nju.
Nek brendiranje pocne, makar primerom iz neke tamo daleke zemlje, ali neka pocne !!!
Kad si zaljubljenik (a po klipu se vidi da jesi), biće ti i nastavak zanimljiv 😉
Kako se ono kaže: I činjenice su moguće!
Kad se spakuju u dobru priču – kud više! 🙂
Deda me inspirisao za ovaj, 1. deo. Ti si jedan od “krivaca” za 2. deo… 😉
Koliko tek samo toga ima da se predstavi u mom kraju… neka brandiranje pocne, ajmo blogeri 🙂
Има дивна књига “Кита боли море”, Ефраима Кишона, у којој баш говори о “брендирању”.
Што о “брендирању”? Нисам упућен…
Ni jedna reč na ovu temu nije suvišna niti uzaludna ukoliko se postavimo konstruktivno, a kamoli delo!
Go ahead.
[…] tačno 365 dana napisao sam post „Da li Srbija ima klempave uši?“. Nije to bio prvi takav tekst. Nije ni drugi. Ali tek je ovaj svima, nekako, legao. Nikad toliko ljudi nije bilo na […]