Odgovorа ima dovoljno za novi blog, a ne za novi post, ali među njima uvek ima onih komplikovanijih i onih jednostavnijih, onih koji lome jezik i koji neće da uđu u glavu ma koliko se trudili da ih zapamtimo, kao i onih koji se odmah lepo smeste i ugnjezde i kad god nam misao krene u tom pravcu, prosto sami izvire iz prve nam “memorijske fioke”…
Jednu od zanimljivijih definicija je dao Seth Godin: “Brend je skup očekivanja, sećanja, priča i odnosa koji, svi zajedno, utiču na odluku potrošača da u trenutku izbora da prednost jednom proizvodu (ili usluzi) u odnosu na drugi.”
Od brenda se već decenijama očekuje da ispuni određena očekivanja. Rekao bih čak da je ta doslednost u ispunjavanju očekivanja sama suština brenda – kupac ima osećaj zadovoljstva i pre nego što kupi i upotrebi brend, jer tačno zna šta očekuje od njega. 😉 Međutim, Seth je dodao još jednu vrlo zanimljivu komponentu – priču. Priča je osnov komunikacija, a komunikacije stvaraju brend. A kad se pomene online komunikacija, šta vam prvo padne na pamet? Društvene mreže? I meni… 😛
Definicija koju je dao Seth neverovatno se dobro poklapa sa razmišljanjima Erika Du Plessisa koji kaže da je vrednost brenda (brand equity) zbir svih osećanja, asocijacija i sećanja vezanih za brend! On dodaje da se sve emocije koje komunicira advertajzing moraju “spakovati” u “istu memorijsku fioku” sa svim ostalim asocijacijama koje su u svesti potrošača već vezane za taj brend. Dakle, sve asocijacije na jednom mestu, i ma koja da se aktivira – iz “fioke” uvek “iskoči” isti brend! 😉
Činjenica je da brend nisu karakteristike, već emocije, i zbog toga je, po meni, najlepšu definiciju dao Marty Neumeier: Brend je onaj osećaj u stomaku (gut feeling) koji se javlja u vezi određenih proizvoda, usluga ili kompanija. 😀
Iz moje „memorijske fioke“ ova definicija brenda uvek izviri prva.
[…] Read more from the original source: Šta je brend? « PedyaMilicevic's Blog […]
A šta sa brendom koji izaziva mučninu u stomaku? Koji doslijedno ispunjava očekivanja da će da zgadi život čovjeku čim ga se sjeti…
Zanimljivo pitanje. 😉
Podrazumeva se da brend izaziva pozitivna osećanja. Cilj brendiranja je da korisnici zavole proizvod i preferiraju ga u odnosu na sve druge slične proizvode. Međutim, ako određeni proizvod/usluga/kompanija/osoba dosledno ispunjava negativna očekivanja, a pri tom redovno izaziva i negativan osećaj u stomaku, taj “štagod” poseduje sve atribute brenda…
Zaista, da li postoje negativni brendovi? Npr. postoje određene osobe koje su u istoriji ostavile ogroman negativan trag, a pri tom su to činile na jedinstven, prepoznatljiv način i bile vrlo dosledne u tome. Da li su one na taj način (svesno ili nesvesno) izgradile svoj negativan personalni brend?
Ili brend nije brend ako nije pozitivan? Istini za volju, ne mogu da se setim nijedne definicije koja eksplicitno navodi pozitivnost kao jednu od bitnih karakteristika brenda, ali se to valjda podrazumeva… Ili ne…?
Kao što rekoh, zanimljivo pitanje. Ako bih morao da odgovorim sa “da” ili “ne”, odgovorio bih sa “da” – postoje i negativni brendovi…
Mislim da niste ciljna grupa arhitekti brenda koji Vam izaziva mučninu hehehe 😉
hvala na odgovoru 🙂
sad se dalje postavlja pitanje šta ako taj negativni brend ima želju da se promjeni,tj. da postane pozitivan..da li je to uopšte moguće, a da se takav pokušaj ne ocijeni kao pretvaranje, nedoslijednost, konformizam i sl…odnosno, da li je moguće koliko-toliko sačuvati pažnju javnosti (kad ona već postoji), ali tu mučninu u stomaku zamijeniti nekim pozitivnijim emocijama?..da li je u stvari moguće promjeniti percepciju koja prati konkretni brend, i da li sama činjenica postojanja brenda u tom pokušaju promjene pomaže ili odmaže?
P.S.
izvinjavam se na oduzimanju vremena
pozdrav 🙂
Ma ne, nije ovo “oduzimanje vremena”, već diskusija, a po meni su diskusije najvredniji deo bloga (često kvalitetniji deo od tekstova) 😉
To o čemu ti pričaš zove se rebrendiranje i, kao takvo, postoji i u teoriji i u praksi. Kako to izvesti a da se ne oceni kao pretvaranje isl, teško je ovako “napamet” odgovoriti, ali metode postoje. Takođe, ako je pažnja javnosti usmerena na negativnost u brendu, nisam siguran da je pametno tu pažnju “koliko-toliko sačuvati”, jer taj brend više ne želi takvu, već poprilično drugačiju pažnju javnosti. Naravno, sama činjenica postojanja negativnog brenda definitivno odmaže u tom procesu promene percepcije, jer uvek je lakše krenuti od nule nego iz minusa, ali nije nemoguće…
ok, zahvaljujem onda na diskusiji iz koje, evo, poprilično naučih 😉
Interesantan mi je Vaš blog…da znate da ste mi uštedili dosta vremena na netu koje bih potrošio tražeći ono što me zanima 😉
pozdrav
Drago mi je ako je tako 🙂
Blog sam i napravio zato da imam gde da razmenjujem misli sa ljudima koje takođe interesuje ova materija. Ako ti se ovaj blog čini zanimljivim, slobodno svrati. Bar jednom nedeljno… 😉
Moguće je, skup,težak i dugotrajan proces, ali je moguće.
Brend postoji, mijenjate se Vi kroz stvaranje novih realnosti i brend ne pomaže,mora da se relansira u okviru nove realnosti.
bitno da je moguće 😉
pozdrav
Držim da je gos’n Du Plesis u pravu 110% i da je to put za razumijevanje fenomena Brand.
Драги Пеђа,
А шта мислиш о томе да бахатост прогласимо нашим брендом?
Већ дуго о томе размишљам па сам у најновим ЏиЕму написао текст који можеш погледати на адреси:
http://viewer.zmags.com/publication/242d3b22#/242d3b22/47
Наравно да га је уредница мало дотерала па оригинал можеш видети на:
http://www.facebook.com/home.php#/notes/vladimir-majstorovic/beograd-svetska-prestonica-bahatosti/209514627167
Поздрав
Влада
Драги Владо,
Бахатих има свуда, негде мање негде више. Наша бахатост, коју си лепо приказао у свом чланку ;), боде нам очи јер је наша, пречесто присутна у свакодневном животу. Међутим, ма колико била широкозаступљена, не може бити бренд, јер бахатост није ни производ ни услуга… 😉
@ Vlada
Bahatost je jedno od “osećanja, asocijacija i sećanja vezanih za brend” Srbija.
Odličan članak by the way
Хвала Пеђа, хвала Александре!
Пеђа, ако бахатост није ни производ а ни услуга, може се третирати као зачин који ће нашој услузи давати својеврстан шмек.
Ако у Чикагу могу да се праве туристичке туре по местима где су се сакупљали криминалци, можемо и ми да урадимо ноћну туру по сплавовима. Са исценираним упадима навијача, пуцањем у ваздух и шамарањем свих који су сумњиви.
За време акције “сабља” мој консултант Тери Морхед се нашао у бару без пасоша, када су упали специјалци. Рекао је да се престравио. Када су га пустили сав одушевљен ми је рекао да сада има материјала за годину дана да прича по Лондону шта му се десило 🙂
[…] Šta je brend? od Pedya. Da li postoje negativni brendovi – diskusija. […]
[…] nekako pobuditi. Ako se sva naša iskustava i emocije vezane za određeni brend nalaze u jednoj „memorijskoj fioci“, onda je logo „ručica“ na […]
[…] što sam već pisao, brend je (po definiciji koja se meni lično jako dopada) „onaj osećaj u stomaku (gut feeling) […]
[…] nekako pobuditi. Ako se sva naša iskustava i emocije vezane za određeni brend nalaze u jednoj „memorijskoj fioci“, onda je logo „ručica“ na […]
[…] Ako ste dovoljno aktivni na webu, ljudi su stekli nekakav uvid u vaše stavove i način razmišljanja. Pretpostavljaju šta mogu da pročitaju na vašem blogu, Twitter nalogu, Facebook ili LinkedIn profilu. Imaju neka očekivanja. […]
[…] nekako pobuditi. Ako se sva naša iskustava i emocije vezane za određeni brend nalaze u jednoj „memorijskoj fioci“, onda je logo „ručica“ na njoj. […]