Kako prodati više paste za zube? Verovatno ste već čuli za legendarno rešenje tog problema, ali za one koji nisu, evo ukratko: Na sastanku marketing odeljenja jednog poznatog proizvođača paste za zube, krenula je diskusija na temu kako prodati više proizvoda, uz minimalna ulaganja. Brainstorming u punom jeku, ideje se rađaju, ali ne i rešenje. Usled burne (i ne preterano kreativne) diskusije umešala se prisutna čistačica i dala svoj vrlo jednostavan (i vrlo kreativan) predlog – „Proširite otvor na tubi“. Tako jednostavno, a tako 
genijalno! 😀 Naravno, na to se nadovezala i adekvatna marketinška komunikacija – iako je za pranje zuba dovoljna određena, relativno mala količina paste, vizuelno je komunicirana uvek ista poruka – četkica za zube na kojoj je pasta istisnuta celom dužinom „dlakavog dela“. Ako se pasta istiskuje tako da uvek pokrije celu dužinu, širina otvora će biti direktno srazmerna potrošenoj pasti. 😉 Jednostavno i funkcionalno!
Još jedan primer iz sveta „hemije u službi lepote“: Kako prodati više šampona za kosu? Rešenje je – objasniti potrošačima da je za adekvatno dejstvo preparata neophodno kosu prati češće. Na taj način se adekvatno ojačava koren dlake, ili regulišu rascvetali krajevi, ili dobija željeni sjaj, ili veća čvrstina ili gustina ili… nije ni bitno… Bitno je da se baš taj šampon mora koristiti i to onoliko često koliko proizvođač preporučuje. Jednostavno i funkcionalno. 😉
Ja u svetu komunikacije vidim analogiju sa ovim primerima.
Komunikacija koristi komunikacione kanale, bilo da su oni ATL, BTL, offline ili online. Svaki kanal ima svoja pravila i svaki dopire do određenog profila ljudi (razlikuju se po godinama života, obrazovanju, primanjima, životnom stilu, interesovanjima itd.). Kanali se, naravno, u izvesnoj meri preklapaju, ali što se više kanala koristi, veći je „otvor na tubi“ i veći je ukupni protok informacija. Znači, Internet nije zamena za televiziju, kao što ona nije bila zamena za radio koji nije bio zamena za novine i časopise… Takođe, društvene mreže nisu zamena za e-mail kampanje, postovi nisu zamena za newsletter-e i white paper-e, twitter nije zamena za Facebook… Da bi se postigao pun efekat, treba koristiti sve komunikacione kanale. Naravno, od ciljnih grupa zavisi kako ih koristiti i u kojoj meri, ali svaki kanal treba uzeti u obzir i iskoristiti ga na najbolji način. Treba kreirati „otvor na tubi“ optimalne veličine 😉
Da bi komunikacija bila uspešna, treba komunicirati češće. Naravno, i tu postoji nekakav optimum (ni kosa se ne može prati tri puta dnevno), ali i nekakav minimum. Bez obzira na komunikacioni kanal (odnosno medij) koji se koristi, postoji granica ispod koje se ne sme ići, jer su onda svi resursi (novac, vreme…) koji su uloženi u to, uludo potrošeni. To posebno važi za društvene mreže – one ne trpe lenjost. Npr. kod mene svaki novi post na blog privuče u proseku 6-8 puta više posetilaca nego što ih svrati ostalim danima. Ista stvar je i sa twitterom – nekoliko dana pauze (ili „proređene“ komunikacije) odmah se odrazi na rang. Društvene mreže su za druženje. Treba se družiti dovoljno često. 😉
[…] Komunikacija, šampon i pasta za zube CITAT: …..Da bi komunikacija bila uspešna, treba komunicirati češće. Naravno, i tu […]
“Treba kreirati „otvor na tubi“ optimalne veličine”
E da, na kraju se uvijek svodi na optimalnu veličinu.. 😆
Hehehehe da da da “size does matter” hehehe 😉
Moram sacekati zenu koja nam cisti kancelarije, da pokupim koji savet od nje :))
Lenjost se ni u jednoj oblasti, bilo kakvog poslovanja, nikako ne isplati. Ako čovek ima ideju da uspe u nečemu “otvor na tubi” definitivno mora da bude taman koliko treba. 😉 Treba ubosti veličinu, što nikako nije lako.
Recimo oni koji preteruju lično mene, odbijaju. One kojih ima premalo i ne primetim. Teško je ugoditi svima.
“I don’t know the key to success, but the key to failure is trying to please everybody.” – Bill Cosby 😉
Sa ovom poslednjom rečenicom si me baš zabrinuo. A onda sam se setio da sve češće u “marketng-spamovima” dobijam poruke vezane za tzv “automatizaciju” komunikacije. Zvuči odvratno, ali se nameće kao jedno od (retkih) rešenja hroničnog manjka vremena i energije…
Možda je i to neko rešenje, ali ga toplo ne preporučujem. To ti je kao da se sit ispričaš s nečijom telefonskom sekretaricom. Nije baš nešto… 😕
Automatizacija i komunikacija ne idu nikako zajedno. Imao sam podešen “sistem” koji je svaku novoobjavljenu vest na info sajtu sam “gurao” na Twitter bez posebnog objašljenja. Prestalo to da radi jednog dana, trajao prekid duže vreme, pa sam se nešto malo raspitivao o tome.
I prvo što sam čuo bilo je: bolje potroši malo vremena da taj link pojasniš dobrom najavom, nego da to pustiš tako isprazno i neprimamljivo potencijalnom čitaocu.
Poslušao sam – čak je postalo zabavno smišljati najave uz linkove koji malo dopunjuju goli naslov.
To već jeste komunikacija.
A sam malo o “tetkicama!” Svi ih volimo – makar ovo bio i anegdotski primer, vrlo zgodno zvuči i uči! 🙂
Taj “slučaj” podsetio me je i na jednu drugu priču koja ima epilog u rečenici:
Gde je problem, tu je i rešenje. Pa makar ga pronašla i simpatična tetkica, zašto da ne.
🙂
Apsolutno se slažem sa neautomatizacijom komunikacije (ko ovo triput brzo izgovori bez greške, svaka mu čast! :D) Meni je poseban izazov da smišljam najave i za twitter i za LinkedIn status i za Facebook (pošto svuda kačim). Različita “publika”, različite najave. Negde može da ide samo naslov u originalu, negde kratka najava, a negde može i malo duže… Sve u svemu – zanimljivo. 😉