Nisam baš neki veliki vernik, ali verujem u neke stvari. Uostalom, jesam pomalo sujeveran, a čini mi se da sujeverje ima direktne veze sa verom. Kad ste (bar malo) sujeverni, činite neke stvari „za svaki slučaj“, jer „nikad se ne zna“ i što bi „čačkali mečku“ kad nema potrebe… Svesni ste da to baš i nema mnogo veze sa bilo čime, ali zašto rizikovati… 😉 Zašto ljudi imaju čitave rituale u određenim situacijama (npr. sportisti pri izlasku na teren)? Da bi povećali šansu za pobedu. Ali šta ako članovi obe suparničke ekipe obave svoje rituale i time „privole sudbinu“ da bude na njihovoj strani? Ko onda pobeđuje? Pa, onaj ko je bolji na terenu… 😀 Da li će bilo ko od sportista koji su izgubili meč promeniti bilo šta u svom ritualu, jer on očigledno nije pomogao? Teško. Jer, oni veruju da im to donosi sreću.
Pre izvesnog vremena se povela kraća diskusija na temu vere na twitteru i na moj komentar da ima onih koji “ne veruju dok ne vide”, dobio sam sjajan odgovor – „Empirijsko dokazivanje vere poništava samu veru. Jer, ako nešto možeš da dokažeš, onda je vera suvišna. :)“. Kad bolje razmislim, zaista je tako. To je suština vere.
Ljudi imaju različita verovanja. Jedno od vrlo zanimljivih razmatranja sajentologije može se videti u jednoj od epizoda „Bostonskih advokata“:
Zanimljivo, zar ne, da ljudi veruju u takve stvari? Uostalom, svako ima pravo da veruje u šta god hoće sve dok time na bilo koji način ne ugrožava nekog drugog. Ali, sad dolazimo do poente ovog teksta – zašto ljudi ne veruju u marketing? Čak i kad time direktno ugrožavaju sebe, svoju kompaniju i sve one koji od nje zavise…
Marketing nije uvek egzaktan. Ne može se uvek izmeriti u dinar koliki je ROI. Nije uvek svaka aktivnost usmerena na direktnu prodaju. Prodaja mora doći na kraju, nije sporno, ali marketing se, između ostalog, bavi uspostavljanjem veza sa partnerima i korisnicima. Kreiranjem percepcije. Izgradnjom prioriteta u njihovoj svesti… To nije aktivnost od nedelju dana. To je dugotrajan proces. I da, taj proces zahteva i određeno vreme i određene resurse, ali ako se radi kako treba, onda sve to nije trošak, već investicija u budućnost. U buduću prodaju, koja će biti i lakša i lepša i veća od prodaje koja se može ostvariti bez marketinga. Ali ljudi ne veruju da marketing ima tu moć. Ne veruju da je marketing poslovna filozofija stvorena da pomogne samoj suštini posla kojim se neka kompanija bavi. Veruju u najčudnovatije stvari koje propovedaju najrazličitije vere širom sveta, ali ne i u marketing… Baš čudno.
Ja verujem u marketing, a vi?
[…] tekst : Verujem u marketing Podeli sa prijateljima […]
Nisam bas za ovo poredjenje ili merenje sa scientology. Ja isto rado poredim Marketing sa Religijom, to sam uvek činila ne u smislu sekte, fanatizma i ispiranju mozga, nego vise kao metafa moje “addiction” prema mom poslu. 🙂 Ali se pridružujem tvojim mislima da verujem u dobar Marketing mada je približno na lošem glasu kao i sam scientology. 🙂
Ni na koji način ne poredim marketing sa sajentologijom, jer, između ostalog, o njoj znam samo toliko koliko sam čuo u ovoj epizodi „Bostonskih advokata“. I zapanjilo me u šta ljudi veruju, ako je istina to što je ispričano (a verujem da jeste).
Poenta mog teksta je da ljudi veruju u najčudnije i najneverovatnije stvari (kojima dokaz, po definiciji, ne treba), a teško im je da poveruju u mnogo puta egzaktno dokazanu vrednost marketinga. Ne želim da marketing poredim sa religijom, ali zaista verujem u njega i ono što on sa sobom nosi. Možda čak sebe mogu smatrati i nekakvom vrstom “marketing evangeliste”, ali ja jesam od onih koji “ne veruju dok ne vide” i baš zato mi nije jasno kako mnogi u marketingu ne vide ono što ja vidim. I ne samo ja, već i ti i mnogi drugi…
Moj teča je imao jedan “biser”. Kad su mu prigovorili (u ona davna partijska vremena) što slavi slavu, i kakav je to on uopšte ateista, on im je glatko odbrusio: “Pravoslavni!”
Kao što možeš da budeš pravoslavni ateista, tako verovatno možeš da budeš i vernik bez religije. Ja zaista verujem u štošta što ne vidim (a naročito obratno), ali kad je marketing u pitanju problem je malo manje teoretske prirode. Lako je biti pametan u neka koliko-toliko normalna vremena (i na normalnim mestima) ali mi se u poslednje vreme “koprcamo” kako ko zna i ume, samo se hvatamo za slamke, počeli smo već i da dišemo na njih…
Samo da se, daj bože, dokopamo obale – a posle ćemo lako…
Znam o čemu pričaš, ali i u ta “burna vremena” kvalitetan marketing može samo da pomogne, ne da odmogne. Na žalost, u “burnim vremenima” s marketingom se obično ne dešavaju lepe stvari…
“Ja živim od dobre supe, a ne od lijepe riječi” Molijer
Nemam pojma zašto sam upotrijebio ovaj citat 🙂
Samo što “dobru supu” niko ne da džabe. Mora se do nje nekako doći. “Lepa reč i gvozdena vrata otvara”, a kamoli kesicu od supe… 😉
Ni lijepu riječ niko ne daje za džabe. Uopšte, lijepa riječ je mnogo skuplja od dobre supe, iako je dobra skupa zdravija po organizam 😉
Ja verujem u marketing vise nego mnogi oko mene ili uopsteno. Medjutim, marketing sprovode marketari, tj. ljudi a u zadnje vreme ti neki ljudi su mi se ogadili za ceo zivot. Nervira me kad marketar ne veruje u svoju marketing koncepciju, ima los pristup i lose procenjuje potencijalne kupce ili potrazioce usluga.
Cini mi se da u sadasnjem trenutku krize, isplivavaju pojedinci za koje ne mogu da kazem da su marketari koji nude ljudima verovanje u imaginarne stvari, tacnije: vise je hostaplera i prevaranata nego ljudi od struke i nauke.
Na ovaj nacin vidim odgovor na tvoje pitanje.
Na žalost, kad se uzburka, svašta isplivava… 😕 Marketing je struka, kao i (manje više) svaka druga. I u njoj ima i žita i kukolja. Po meni je tu osnovni problem (ne)edukacije “primaoca marketinških usluga” (ako tako mogu da ih nazovem), jer ako on ne zna šta hoće, šta može da dobije, na koji način i ne ume da razlikuje “zdravo zrno” od “kukolja”, onda je širom otvorio vrata svakom “putniku namerniku”. A nisu svakom namere čiste…
Znam ja i gde se nalazi slepo crevo i kako izgleda skalpel, ali ne bih verovao u svoju “koncepciju operacije slepog creva”, jer znam da ne znam… 😉
Zaboravih da naglasim da marketing vidim kao UMETNOST !!!
😀 Ima i toga, al’ na kraju. Većina posla spada u nauku i zanat. Pa tek posle svih tih “suvoparnih aktivnosti”, dolazi onaj lepši i kreativniji deo koji se vidi/čuje/pipa… 😉
Pedya, ako se složimo, a hoćemo sigurno, da je marketing veština, zanat i nauka (kad preraste u niz teorijskih postavki), onda je tu vera suvišna, zar ne? Veri ne trebaju dokazi, jer ne bi bila vera već nauka, a marketing je struka, intelektualni zanat – njegove rezultate vidiš i možeš da izmeriš. Dakle, nije potrebno verovati u njih pošto su egzaktni.
Ja ovo vidim kao pitanje “zašto “primaoci marketinških usluga” ne veruju da te usluge “rade posao”? E, to je već pitanje za “pružaoce marketinških usluga”?
No, imam najčešće posla sa ljudima koji itekako “veruju” u to (doduše, ja “prodajem” samo reklamu (koja će jednom postati umetnost 😉 ) i ljudi plaćaju za te usluge – ne bi dolazili sami da ih traže da je obrnuto. 🙂
Slažem se i da ima onih koji “ne veruju”, ali moje iskustvo kaže – jako malo. Svako ko je ovde započeo ozbiljan posao – a koji posao nije ozbiljan ako treba da hrani porodicu – ako i nije potražio reklamne usluge, nije ih ni negirao kao važne i potrebne. Problem je što ih mnogo ljudi shvata kao rashodnu stavku koju treba brisati među prvima kad su ovakva vremena.
I da ne bih napravio zabunu: naravno da ne poistovećujem marketing i običnu reklamu, ali mi je “za potrebe ovog komentara”, to bilo neophodno pošto su reklame “proizvod” sa kojim imam iskustva.
Naravno da se slažemo. 😀 Ja sam stvari namerno malo “pomerio” da bih stavio naglasak na (ne)poverenje u marketing. U pitanju je (dokazivo) poverenje, ne (nedokaziva) vera u nešto. Ali meni je uprafo fascinantno to koliko ljudi nemaju poverenja u marketing (koji jeste i zanat i nauka), a mogu da veruju u razne druge stvari…
I moje pitanje si shvatio na pravi način, ono upravo glasi “zašto “primaoci marketinških usluga” ne veruju da te usluge “rade posao”? Postoje dva (podjednako dobra (i ispravna)) odgovora – 1) primaoci usluga nisu dovoljno edukovani i 2) davaoci usluga nisu dovoljno stručni. Sigurno ima i jednog i drugog, u različitim razmerama od slučaja do slučaja. Da nije toga, marketing bi bio investicija ugrađena u proizvod (kao brašno u hleb), a ne trošak prodajnih aktivnosti koji služi ne-zna-se-baš-tačno-čemu, pa samim tim i nije neophodan.
Vrlo česta greška (koju ti ne činiš ;)) je što se marketing vrlo često poistovećuje sa svojim “proizvodom” – reklamom, flajerom, džinglom… Što se očekuje da se “to” napravi bez oslonca u kvalitetnim informacijama sa tržišta, a kad takav pristup (najčešće) ne uspe, onda se za to krivi marketing, koji u takvom slučaju nije ni postojao. Jer, kao što i ti reče, reklama nije marketing.
Da smo ostali na konceptu proizvoda, pa da pricamo o zadnjem primeru na takav nacin, ali sada kada imamo miksove i kad imamo izgradjenu nauku, MARKETING ima sasvim drugaciju dimenziju i koncepte.
Elem, ne edukovani potrosaci, ali ne edukovni o proizvodima nego ne edukovani kroz licnu i drustvenu edukaciju, kulturu, definitivno u ovom drustvu veruju u sve ono najprizemnije.
Sto je svest veca, sto je jedinka obrazovanija i edukovanija, imamo mogucnost ravnopravnog partnera sa kojim mozemo da razmenjujemo ili trampimo zadovoljstva, do tada, ostaje da ljudi citaju nasa misljenja kroz komentare i da klimaju glavom dok ne stignu oni bez ikakvih znanja i iskustava.
Pozdrav za Pedju, prejak si, ponovo sam citao ovaj post. Toliko si lepo napisao ovo da je predobro.
Kao i obično, u pravu si. Ne može se očekivati edukovanost u sferi marketinga od onih kojima nedostaju neke mnogo elementarnije komponente edukacije. Ponekad se pitam i što pišem sve ovo, kad takvi to nikad neće pročitati, a oni koji čitaju, sve to uglavnom već znaju… Ali mi se čini da ova naša komunikacija nije sasvim besmislena, jer, ako ništa drugo, meni je lakše kad vidim da moja razmišljanja nisu usamljena… 😉 Hvala ti.
Zamolio bih te da me ne ljutiš!!! 😛
Varaš se ako misliš kako ovo što pišeš ionako znaju svi. Velika pogreška u stavu i konotaciji, razmišljanju. Naprotiv, mnogi možda misle da znaju, neki prepoznaju, ali večina ne zna ništa iz ove oblasti.
Smatram da je neophodno da pišeš o ovim i još osnovnijim stvarima iz oblasti marketinga jer će na taj način oni koji se ne uključuju komentarom dobiti još znanja, da će vremenom doći još zainteresovanih čitaoca.
Imaš veliku podršku, barem od mene. 😛
Ne brini, neću prestati 😆
Svestan sam i ja činjenice da mnogo više njih čita nego što komentariše. Šteta samo što nema više polemike i nekih konkretnih pitanja, takva komunikacija bi bila višestruko korisna…
Samo da se ne pomisli da sam ja bio nešto “kontra” ove cele priče (ja sav višak vremena i novca koji mi preostane od hvatanja za slamke – ulažem u marketing) samo sam hteo da kažem da je prostora sve manje. Prvi put kad smo na Prokinom blogu polemisali oko ovoga – upravo smo pričali o ovome. Kako ? Može nekako kad je budžet mali, ali kako kad ga nema? Poslednjih meseci eksperimentišem sa Ad-words-om, blog i facebook su takodje “upregnuti” koliko je to pristojno, “očešao” sam se i o twiter, ali u suštini sve što imam da uložim je vrlo malo ličnog vremena, a i to je otkinuto od porodice i nekog normalnog života. Nije da se žalim, ali ovako zaista nikada nije bilo u proteklih 20-tak godina koliko se ovim bavim… Ali – biće bolje! (ko preživi – videće da li sam bio u pravu)
Važno je shvatiti suštinu marketinga, a ona se ne ogleda u astronomskim budžetima, već (prvenstveno) u razumevanju svojih (potencijalnih) korisnika. Ako znaš ko su i šta žele, i koliko se tvoja ponuda poklapa sa tim… uz to znaš gde svraćaju i kad i kako možeš da im se obratiš… a pri tom znaš šta da im kažeš i kako želiš to da im saopštiš… onda ti koristiš marketing. 😉 Ako su AdWords, blog i Facebook tehnike i komunikacioni kanali koji ti omogućavaju zadovoljavajuću komunikaciju sa onima koji su ti interesantni, onda je to vrlo OK. Uostalom, vreme je mnogo dragoceniji resurs od para, a u neke od novih kanala komunikacije jednostavno nije dovoljno uložiti novac, već je neophodno uložiti vreme. Inače ne funkcionišu. To ih ne čini manje kvalitetnim i efikasnim. Naprotiv.
Vremena su takva kakva su, ali je činjenica da se ulaganje u marketing baš u takvim vremenima višestruko isplati. Ulaganje onih resursa koje imaš, ali na pravi način… 😉
Znao bih ja kako da “uložim” i nešto konkretnije (od svog vremena), a za ono što ne znam – znao bih koga da pitam (ili angažujem). Veština se zapravo uvek sastoji u tome da se dobije maksimum rezultata u odnosu na ulaganja. Kako ja vidim trenutno su najpametnija dugoročna ulaganja – u ideje, razvoj novih proizvoda, i naravno – u sticanje novih znanja i stvaranje kontakata koji će nam (nadam se uskoro) zatrebati. To su sve mahom nematerijalna ulaganja, koja nisu oročena vremenski, i koja se kumuliraju bez obzira na to koliko su niskog intenziteta. Evo, ja recimo i ovaj kometar smatram nekom vrstom investicije u budućnost. Da li grešim?
Po meni – ne. 😉
Pomenuo si da deo problema leži u shvatanju marketinga kao troška, a ne kao investicije. Dozvolićeš mi da to opet „prevedem“ i na „običnu“ reklamu (koja će jednom postati umetnost 😉 ) – na njoj zarađuje firma u kojoj sam.
Miodrag je dugogodišnji čovek iz privrede, po mnogim stvarima iznad prosečnog „oglašivača“, pa njegova promišljanja sigurno ne iznenađuju. Navešću zato drugi primer koji može malo da zagreje pomalo ledenu atmosferu oko nas.
Prvi reklamu (radijski spot ) napravio sam 1975. godine i uz prekide uživao u tom poslu do pre neku godinu kada sam ostao samo na štampanim medijima. Da ne brojimo sad mogući broj razgovora sa „potražiocima reklamnih usluga“, ali trebalo je da prođe skoro 35 godina pa da prvi put od jednog od njih, vanredno energičnog mladog čoveka koji u mom kraju vodi jednu veću privatnu poslovnu investiciju, čujem tu reč „investicija“ prilikom razgovora o tome kako ćemo sarađivati. Bez obzira o kojoj sumi za reklamu bi govorio, uvek je koristio reč „investicija“, nikad „trošak“. Čitajući tvoje reči nekako mi je taj razgovor postao još upečatljiviji.
Uzgred, kad iznova pročitam i članak i komentare, postaje mi još jasnije zašto je uspeo u jednom vrlo teškom poslu.
[…] Verujem u marketing Relativno kratak i jasan blog post kod Pedya i mnogi komentari objašnjavaju na adekvatan način suštinu marketinga, koju nažalost ni mnogi marketari još ne shvataju. CITAT: ….Marketing nije uvek egzaktan. Ne može se uvek izmeriti u dinar koliki je ROI. Nije uvek svaka aktivnost usmerena na direktnu prodaju. Prodaja mora doći na kraju, nije sporno, ali marketing se, između ostalog, bavi uspostavljanjem veza sa partnerima i korisnicima. Kreiranjem percepcije. Izgradnjom prioriteta u njihovoj svesti… To nije aktivnost od nedelju dana. To je dugotrajan proces. I da, taj proces zahteva i određeno vreme i određene resurse, ali ako se radi kako treba, onda sve to nije trošak, već investicija u budućnost. U buduću prodaju, koja će biti i lakša i lepša i veća od prodaje koja se može ostvariti bez marketinga…… […]
Social comments and analytics for this post…
This post was mentioned on Twitter by prokka: I ja verujem RT @Pedya: Verujem u marketing http://wp.me/pBcqc-gf [blog post]…
[…] O limenci i marketingu, Marketing na recept, 4P Marketinga, Verujem u marketing. Prepoznaćete […]
E baš o ovoj polemici bijem glavu poslednjih dana :/
Naime, svi mi spajamo znanje i iskustvo, učimo na greškama. I nekako imam utisak da se vrtimo u krug. Postavljam se čas u ulogu prodavca, čas u ulogu kupca ( u ovom slučaju analiziram samo propagandu, ubeđivanje), i ne nalazim rešenje. Sad sam potencijalni kupac, meni NE TREBA kavez za ptice, ja NE ŽELIM kavez za ptice (banalan primer), može li mi bilo koji stručnjak iz ove oblasti “utrapiti” kavez za ptice? Čak i sa pričom: “Ok, sada možda nemaš pticu ali imaćeš jednog dana, iskoristi ovu cenu za ovaj kvalitet i sl. Hmmmm, mislim da ne može 🙁
Može li me neko ubediti da kupim tigraste helanke koje organski ne podnosim, i prevne mi se želudac kad ih vidim? Hmmmm…. ne
Čekaj, pa šta si onda ti? Koji si ti stručnjak? Ti si onda samo tehničar?! Ti si onda samo tu da moju podsvest prebaciš u svest? Zar ne? Kao što si naveo u prethodnom postu, nije bitna potreba, nego i želja. Ali smatram da je lako kad postoji nešto od ovoga, šta kad ne postoji…
Sledeći primer:
Imam nike patike, volim samo nike, od malih nogu samo nike i ti dođeš prodaješ mi adidas patike. Da li ću ih ja kupiti zbog tvog nastupa, psihološke igre, ili zato što moja podsvest zna da su i te patike lepe i povoljne i kvalitetne i trebaju mi :)?
Završila sam studije marketinga, i bavim se marketingom, tek učim da hodam. Volim marketing ALI… nekad me progone misli da je to sve jedna zabluda da verujem u marketing. Sve te teorije se zasnivaju na nekoj psihologiji. Šta ja zapravo radim? Ja sam samo generator njihove svesti, zar ne?
Ok, marketing nije samo propaganda ali što se tiče vere u marketing, i zašto ljudi ne veruju.. Moguće da slično razmišljaju kao ja. Ti možeš nekog ko je slabiji karakter da ubediš u nešto, mene kao karakternu osobu ćeš teško a možda i nikako da ubediš.
Pa, šta je onda marketing?
Kako ljudi da veruju u nešto kad ni ne znaju šta je to? Veruješ li ti u kapudaster? 🙂 Velika većina i ne zna šta je marketing, propaganda i marketing njima je isto. A da li i mi znamo šta je marketing?
Treba mi neki jedinstev odgovor, ne klasične definicije marketinga da je to skup bla bla truć, truć, nego realno, zapitajmo se? Kupujemo li nekad nešto što zaista ne želimo, i zaista nam ne treba?
Ok, bio si u radnji da kupiš banane, a kupio si sijalicu, banane nisi kupio.
Čekaj, tebi zaista ne treba ta sijalica uopšte? Ili ti nije prioritet?
Nedostatak marketinga je nepreciznost, i zato dolazi do nerazumevanja, a kad nešto ne razumeš ti to i ne prihvataš.
Pozdrav 🙂
Očekujem odgovore 🙂
Probaću da ti ispunim bar neka očekivanja. 😉
Pominješ “propagandu, ubeđivanje”… Ako pod “propaganda” podrazumevaš “privrednu propagandu”, odnosno nekadašnji prevod pojma advertising, to nije “ubeđivanje”. Bar nije zadnjih 20-ak godina. Tržišne komunikacije (kako glasi noviji prevod) su samo komunikacioni deo marketinga, onaj deo koji ne analizira, razvija, planira itd, već komunicira sa tržištem. Ta komunikacija je već odavno dvosmerna i nikako se ne može podvesti pod ubeđivanje, mada mnogi, nažalost, marketing i dalje tako vide.
Dalje, pitaš se “može li mi bilo koji stručnjak iz ove oblasti ‘utrapiti'”… Marketing ne utrapljuje. On treba da detektuje želje kupaca i da ih ispuni na najbolji mogući način, u saradnji sa kompanijskim razvojem, proizvodnjom i prodajom. Svako ko se bavi “utrapljivanjem”, ne bavi se ni marketingom ni prodajom.
Šta kad ne postoji ni potreba ni želja za nekim proizvodom/uslugom? Pa, onda ne postoji ni tržište za taj proizvod/uslugu. Što ne znači da se ne može stvoriti. 😉 Seti se samo Sony vokmena – nije postojala želja za vokmenom, ali je postojala želja da se muzika sluša u hodu. Nije postojalo tržište za vokmen, kao proizvod, ali ga je Sony napravio…
Ti nisi “generator njihove svesti”, već kreator određenih slika, asocijacija i emocija u njihovoj (već postojećoj) svesti. Naravno, ako svoj marketinški posao radiš kako treba. 😉
“Kako ljudi da veruju u nešto kad ni ne znaju šta je to?” Teško. Ali kupci i ne treba da znaju šta je marketing. Ne treba ni da ga primećuju. Treba samo da primete informacije koje marketing generiše (kako i da li dolazi do interakcije kupaca sa tim informacijama je već neka druga priča). Problem na koji ja ukazujem je neshvatanje marketinga od strane vlasnika i direktora firmi. To je tragično, jer oni bi morali da znaju bar šta je marketing i dozvole nekom da se u njihovo ime i njihovu korist bavi marketingom u njihovoj kompaniji.
“Kupujemo li nekad nešto što zaista ne želimo, i zaista nam ne treba?” Pa, teško. Bar ja tako mislim. Moramo imati bar neki “okidač” za kupovinu, da bi do kupovine uopšte došlo. Za svaki naš postupak potreban je razlog. Racionalan ili emocionalan, svestan ili nesvestan, ali teško da se nešto može desiti baš bez ikakvog razloga…
Da li sam bar malo pomogao? 😉
Narode, citam Pedjin blog i mnoge komentare na njegove postove…ubi me zelja da produbim polemiku. Zaista je tragicno kada vlasnici preduzeca (odnosno “donosioci odluka”) ne shvataju marketing kao investiciju. Ali, kako nekoga ko je solidan novac prosle godine ulozio u razlicite vidove oglasavanja i komunikacije (sa “almost zero” efektom) ubediti da ste bas vi taj “guru” koji ce uciniti ono sto do sada nije ucinjeno? (da neko ne odgovori sa: “nije dovoljno samo uloziti, treba uloziti u pravu stvar” – ulaganja su bila u bilbord kampanju, razlicite specijalizovane, ali i veoma citane print medije, pokroviteljstva, akcije, plus sve ono sto prati product placement na samom POS-u….) Ne zelim da iznosim sve detalje (ako neko zeli mozemo iskomunicirati mejlovima), ali prosto me zanima da li zaista mislite da npr. na trzistu na kome dominira Coca-Cola, ukoliko angazujem nekoga od Vas (cenjenih strucnjaka), mozete da garantujete uspeh u kampanji koju biste vodili za potpuno novi brend? Nisam fatalista, ne volim ni monopole, ali imam solidan staz na polju trgovine…Pozz!
Želja mi je da na ovom blogu promovišem marketing i njegove principe, ne “gurue” marketinga (kojih svakako ima, ali ih lično nisam upoznao ;)). S obzirom na to da mogu samo da naslutim da se radi o nekom gaziranom napitku, teško mogu da komentarišem navedene promotivne aktivnosti, ali… U vreme Interneta i društvenih medija, bazirati svu komunikaciju na offline aktivnostima možda nije baš najbolje rešenje. Pored toga, možda proizvodu nije istaknuta neka diferencirajuća prednost, možda ciljne grupe nisu najbolje detektovane, možda komunikaciona strategija nije najbolje definisana, možda sami kanali komunikacije nisu najbolje odabrani, možda nije realizovan adekvatan način komunikacije kroz svaki od njih, možda… Previše “možda” da bi se moglo nešto preciznije reći.
Između ostalog, ja u postu pričam o marketingu, a u komentaru se navode samo “različiti vidovi oglašavanja i komunikacije”. To nije marketing. To je samo 1/4 marketing taktike (1 od 4P). Da li su sve ostale marketinške aktivnosti sprovedene kako treba? Ako nisu, komunikacija sama za sebe ne može mnogo da pomogne…
Znam da nisam bas dao dovoljno informacija, otuda i previse “mozda” sa tvoje strane…:( Bilo kako bilo, postoje i SVA 4P i website (ne jedan!) i diferencijacija o kojoj edukujemo kupce (i postojece i potencijalne), itd, itd… Sustina je da se ljudi vezuju i dalje za ono sto se na trzistu odomacilo i malo sanse daju novom proizvodu (pardon, brendu!) u odnosu na neki vec ustanovljeni “etalon”. E, moje pitanje vise nece biti u celofanu – dakle, kako se boriti protiv “etalona”? Ovo je, u stvari, ono na sta bih voleo odgovor. Dakle, postoji pitanje brendinga, trzista, itd…Naravno, budzeti zaista JESU ograniceni i neveliki. Mozete me usmeriti na neki link gde se mogu naci neke ideje koje bi bile primenjive… Hvala i pozz!
Život bi bio suviše jednostavan kad bi postojao neki link na kome se mogu naći odgovori na sva pitanja u vezi marketinga. 😉 No, probaću da (bar donekle) odgovorim…
Kako se boriti protiv “etalona”? Klasičnim metodama teško. Ti brendovi su to što jesu jer iza njih stoje enormni marketing budžeti, a ti si i sam priznao da su tvoji budžeti “ograničeni i neveliki”. Jedini komunikacioni kanali koji mogu dati dobre rezultate bez velikih novčanih ulaganja, ali samo na duge staze nalaze se u okviru društvenih medija. Međutim, da bi se na njima uspelo, neophodno je učiniti nešto što je inače sjajno oružje protiv “etalona” – kreirati “ljubičastu kravu“ (Purple Cow). 😀 Treba biti autentičan. Biti drugačiji i zanimljiviji. Da bi te postojeći korisnici “etalona” uopšte primetili. A onda i poželeli da pričaju o tebi. Ako požele da pričaju, poželeće i da probaju. 😉 Ponuditi im isto što već imaju, samo boljih karakteristika (boje, ukusa, mirisa, procenta šećera…) je tržišno samoubistvo. Zašto? Zato što na tržištu borbu ne vode karakteristike, već percepcije. Percepcija je realnost. 😉
I za kraj, da predložim i jedan link: ThePurpleCow.
Nadam se da sam bar malo pomogao.