Nije uvek loše biti iza. Na primer, kad sediš u klupi iza, možeš da prepisuješ… 😉 Slično je i u biznisu. Kad stignu nove tehnologije i otvore se nove mogućnosti, neka tržišta ih brže prihvate. Kompanije sa „sporijih“ tržišta se tada nađu u vrlo povoljnoj poziciji, da „prepisuju“ od drugih. 😉 Naravno, da li će i kada krenuti u tu aktivnost, zavisi od lokalnog tržišta i samih kompanija, ali je jako zgodno kad za predviđanje budućnosti nije potreban pasulj, kugla ili svinjska plećka, već je dovoljan pogled u „tuđe dvorište“…
A šta se može videti tamo… u tom „dvorištu“…? Pa, na primer, da je u Velikoj Britaniji online oglašavanje još 2004. nadmašilo radio, kako u prihodima, tako i u tržišnom učešću. 2005. je prestiglo i outdoor oglašavanje. U 2006. je zauzelo veći deo tržišta i u odnosu na novinsko oglašavanje. Ko iole prati dešavanja na Mreži, već je upoznat sa (neverovatnom?) činjenicom da je 2009. online oglašavanje u Velikoj Britaniji nadmašilo i oglašavanje na televiziji… Da li je to specifičnost britanskog tržišta, ili globalni trend? Sudeći po predviđanjima da će u ovoj godini i u SAD sume uložene u online oglašavanje nadmašiti budžete za oglašavanje u štampanim medijima, reklo bi se da to nije lokalni trend „specifičnog britanskog tržišta“… 😉
Dakle, oni iz prve klupe su neka znanja već apsolvirali, oni iz druge klupe ubrzano prepisuju, a… oni iza…? Pa, od njih zavisi. Mogu da prepišu (kad već imaju odakle) i budućnost dočekaju spremni, a mogu i da opušteno sačekaju da budućnost dođe po njih. Kao u ovoj priči:
Šta mislite, šta će se kod nas desiti? “Prepisuju” ili čekaju…? 😉
Ima tu jedan “istorijski” problem sa prepisivanjem. Oni od kojih se prepisuje su uvek imali petice, a oni koji prepisuju su imali dvojke, u najboljem slučaju trojke. Ako nam je cilj da imamo dvojke i trojke, onda je sve to OK, ali ćemo onda uvek samo čistiti ulice i kopati kanale na ulasku u Evropu. A ako nam je cilj da napravimo velelepnu kapiju na ovoj strani Evrope, moramo sami da zasučemo rukave i naučimo za peticu.
Nekako mi se čini da je kod nas, nažalost, resavska škola još u modi. Oni koji čekaju – pa najčešće ponavljaju razred, i to više puta pam onda kasne koju deceniju. Što je još gore, svi su izgledi da nismo baš najbolji ni u prepisivanju, pa je i dvojka koju zaradimo veoma klimava.
Mislim da je naš “istorijski” problem što nikad i nismo prepisivali, već smo stalno “izmišljali toplu vodu” i “bušili rupu na saksiji”. Slažem se da treba naučiti za peticu, pogotovo kad imamo od koga, ali to i jeste naš problem, što suviše često mislimo da smo najpametniji, pa umesto da koristimo tuđa iskustva, mi volimo da učimo na svojim greškama. I na kraju obično imamo samo gomilu grešaka, al’ slabo šta naučeno…
Pedy, ti imaš dar da iz šume podataka “izvučeš” bitne i povezane, tako da celina koju čitaocu prenosiš u sažetom obliku ne dozvoljava nikakve nedoumice.
Ja volim jednu lepu izreku (na žalost zaboravio sam autora) – Ako želiš da znaš globalni trend, prati mikrotrendove. Ovo je “geografska” varijanta te misli, vrlo jasna i precizna.
Nedavno smo malo dotakli i ovu temu i rekoh ti da, što se mene tiče, štampa može koliko sutra da migrira potpuno na Internet. U prevodu to znači – zarada. (“Ma o čemu vam pričali, pričaju o novcu” – Marfi).
No, da se vratim tvom tekstu. Nezgodno je kad čovek nema o čemu da se spori jer nije “antiprotivan” autoru. Možda samo da dodam da brzinu selidbe novca oglašivača na Internet diktira mnogo faktora, u Srbiji često “specifičnih”. Nepredvidivost ekonomskih kretanja, nagle turbulencije, iznenadne kadrovske smene… Makar i posredno, sve to ne ide na ruku našem urednom praćenju normalnih i jasnih tokova oglašivačkog novca.
Zato smo “klupa za rezervne igrače”.. 🙂
Pedya, mogao bi nešto slično da ispričaš na E-trgovini, bilo bi veoma efektno…
Predavanje za E-trgovinu (“Offnline komunikacija – marketing nekad i sad”) je već kod Nebojše, ali možemo ovo (sa sve procentima i sumama) da ubacimo negde, mimo toga…
Pogodio u crno! 🙂 Ja znam sta me ceka kad se vratim: … Najebala sam! Lepo srpski da kazem… Prvo : zatvoreni društveni krugovi! Ignorisanje. Drugo: Sta ona misli ko je ona! i ostale babske price… Trece: Gde je bila, kad je nama bilo lose! Mi smo ratovali , ona nije. Cetrvrto: Ono je zapad a ovde su druga pravila! Kod nas je drugačije (a dali je to dobro o tome se ne razmišlja) Peto: Žensko će da mi kaže!
Zato Srbijo iskoristi moje iskustvo!
Ali Srbija će radje da igra klovna u skolskoj ucionici nego da bude štreber… jer je to cool!
Ja sam ovde naučila da radim timski i da se obradujem svakom znanju. Jer čovek se uči i uči od drugog dok je živ.
Pre neki dan sam napisala: Ne trčite kao ovce u tu Evropu , nego dodjite kao vukovi.
Ima kod nas nekih samozvanih kapaciteta, ali naš je problem da taj “kapacitet” sedne u fotelju i misli da apsolutno vlada znanjem.
Mi mora da budemo otvoreniji… a ne samo granica da se otvori. Mi moramo da budemo u glavi otvoreniji i da jedno drugo podržavamo i da učimo jedno od drugog.
Prvo neka se promeni način misljenja dole u Srbiji. Podržavajte svoje ljude, ne stavljajte im prepreke na put. Zapad otkrije pre nase ljude koji nisu dobili šansu u Srbiji da se ostvare i da dodju do izražaja… a mi smo ih imali pred nosom i videli u njemu neprijatelja br. 1 naše fotelje, pozicije!
Veoma smo kratkovidni.
Sećam se jednog mog profesora u srednjoj. Voleo je u mračnoj komori da se “zabuni” i ispipa slučajno učenice… Kad je došao do mene, rekla sam mu: Izvinite, to što tražite se ne nalazi na mojim grudima. Kasnije je pričao da sam “truba” i da ništa od mene neće biti… Sad nakon preko dvadeset godina me je kontaktirao i napisao mi kako me je često spominjao i da je oduvek znao da sam talenat i da će biti nešto od mene…
Ja nikad nisam bila talenat … ja sam bila radnik i štreber.
Mislim da je kombinacija prepisivanja i inoviranja jedina dobitna kombinacija u našem slučaju… suviše kasnimo da bismo izmišljali novi Inernet, a opet suviše smo posebni da samo prepisujemo tuđe… 🙂
Tema je vrh! Dušu dala za ispoljavanje svih (vrsta) nagomilanih frustracija. Gde su Turci – a gde mali Mujo? Dozvolite da dolijem još malo “benzina” na kamaru. Hrvati! Lilčno zapažanje: sve što se kod njih dešava (dobro ili loše, afere ili trendovi) kod nas dodje za 3-4 godine. Dobro, slažem se da je to više važilo krajem devedesetih (sad smo ih kao malo sustigli) – ali ono što mene fascinira je da se stvari bukvalno “preslikavaju” do najsitnijih detalja… Jedini zaključak koji ja (amaterski) mogu da izvučem iz toga je da okruženje i okolnosti (da ne kažem BNP) uslovljava većinu dešavanja. ..
A što se prepisivanja tiče, treba imati meru. Svako se seća neke anegdote, gde je neki siroti “prepisivač” – prepisao čak i potpis onog od koga je prepisivao. Mislim da su ipak, oni najbolji, radije koristili “puškice”(ako su već bili u situaciji da moraju da varaju)
Kao i obicno Pedyin blog je prava marketinska lektira, i redovno pratim njegove postove. Covek koji ima toliko iskustva u klasicnom marketingu, otkriva konkretne tajne, primere i deli odlicne savete.
Sto se direktno tice ovog posta, smatram da su ljudi u Srbiji bukvalno navikli sta im se servira preko mass medija, i jos uvek misle da sve sto pise u novinama i kazu na TV ili radiju, obavezno mora da bude i istinito. Kod nas se Internet sputava kao medij, jer mnogima ne odgovara njegova transparentnost. Bas smo na FB skoro vodili interesantnu konverzaciju o tome kako stampani mediji stalno upozoravaju na opasnosti i stetnost Interneta, umesto da objasne njegove koristi. Sto je rekao jedan prijatelj: “Seku granu na kojoj sede”.
Nema sumnje online marketing i oglasavanje je uveliko realnost, dok je nazalost negde jos uvek buducnost. Treba se sto bolje pripremiti za to novo doba.
A šta gospoda iz Šekspirove ( da ne kažem Šilerove hehehe ) misle o svemu tome ( “hakleri” i internet )? Kada će da počnu da prepisuju? Nešto nisam siguran da će svijetla i bolja budućnost da dođe dok su preduzetnici funkcionalno nepismeni.
[…] rekla kod Pedya uvek kratko i jasno iznošenje stečenog iskustva i sjajni slikoviti primeri Pogled (preko tuđeg ramena) u online budućnost CITAT: …..Dakle, oni iz prve klupe su neka znanja već apsolvirali, oni iz druge klupe […]
Moje iskustvo: dugo smo imali na čelu bilo čega ljude sa nerealnim očekivanjima. Bitno je da očekivanja budu postavljena REALNO. I da se nešto radi, da se ide ka tom cilju.
UK tržište je specifično, da. US je nešto drugo. Mi imamo svoje specifičnosti ali ono što je sigurno je da povratka /srećom/ nema. Internet neće nestati. I, naravno, ne treba izmišljati rupu na saksiji, dovoljno je biti obavešten i tumačiti podatke, i biti spreman da lokalizuješ nešto od onoga što ti se dopada u svetu.
Ovo što Tatjana Vukić kaže – kočničari i skretničari – donekle je u pravu. I to ide u rok službe tj. u “specifičnosti ovog tržišta 🙂 Važno je samo, kao i u svemu ostalom, biti uporan.