Kad su Andre Heinigera, predsednika Roleksa, svojevremeno pitali u vezi stanja u industriji satova, on je odgovorio da Roleks nije u toj industriji, već u industriji luksuzne robe. 😉 On je tačno znao čime se njegova kompanija bavi.
A to nije baš uvek slučaj. Ljudi često pogrešno gledaju na svoj posao. A ako pogreše u tome, onda posledično pogrešno procene i ko im je konkurencija. Pogrešno procene i svoje korisnike, pa im nude usluge zbog kojih oni nisu ni došli, uskraćujući im one koje su im bitne…
Na primer…
Kupovina knjiga preko Interneta je (u svetu) vrlo brza i povoljna. Da bi privukle kupce, da li knjižare onda treba da im daju što veće popuste, ili da im priušte neke posebne trenutke prilikom posete (znate ono – sednete, popijete kaficu, pojedete kolačić, prelistate neku knjigu i osećate se prijatno dok razmišljate koju da kupite…)? Nešto što online kupovina ne pruža… Šta je komparativna prednost „offline knjižara“ u odnosu na one online? Da li je ta prednost racionalna ili emocionalna? Da li je Amazon.com pravi konkurent jedne male knjižare, ili (možda) obližnja poslastičarnica? 😉
A ako već pravite sjajne kolače, da li ste sigurni da ste uopšte poslastičarnica? 😀 Čak i ako za svoj kolač osvojite nagradu koja je u prehrambenoj industriji ekvivalent Oskaru…? Ako ste poznati po sjajnim kolačima i njihovom fantastičnom pakovanju, a vaša prodaja ima sezonski karakter… koji ima pikove baš oko praznika… da niste možda gift shop…? 😉 Ako (ipak) jeste gift shop, onda morate insistirati na raznovrsnosti, jer kupci neće hteti godinama da nose iste poklone kad idu u goste. Ma koliko ti pokloni bili ukusni. I lepo pakovanje kolača više nije „estetski dodatak“ u vašem poslu, već suština tog posla. A onda su vam i kanali marketinške komunikacije malo drugačiji… 🙂
Šta prodajete, ako ste vlasnik hotela? Sobe? Naravno da ne, sobe su vaše i uvek će biti vaše, ma koliko gostiju da ugostite… 😉 Pa šta onda prodajete? Spavanje? Doručak? 60 kablovskih kanala na plazmi u svakoj sobi? Besplatan pristup Internetu? Ne… to ne možete… besplatan je, zar ne… 😉 Možda prodajete emocije? Miran san noću, trenutke uživanja uz svaki obrok, ili opuštanja uz televizor ili laptop…?
Ako imate tri kamiona za prevoz robe, ko je vaša konkurencija? Onaj sa četiri kamiona? Da li je vaš posao da vozite kamione ili da prevozite robu? Da li je vašem kamionu konkurent drugi kamion, ili pak možda brod, voz, ili avion…?
U kom poslu je npr. jedna online piljarnica? Da li se njen posao zasniva na prodaji voća i povrća, ili na distribuciji robe? S kim se ona takmiči? Sa lokalnim piljarnicama? Ili možda sa Poštom i FedEx-om? 😉
Ako mislite da takve dileme imaju samo male kompanije, primer (već pomenutog) Amazona vas demantuje. Od svog osnivanja 1995. oni su bili ubeđeni da su knjižara. Da se bave prodajom knjiga. Informacija… Sve dok početkom ovog veka nisu ušli u ozbiljne finansijske probleme i shvatili da se i njihov posao zasniva na distribuciji robe. Kada su svoj biznis organizovali na toj pretpostavci – postali su Amazon kakav danas poznajemo.
Zaista, šta je u stvari vaš biznis?
Odlican tekst, zanimljiva tema.
Au, sad si me bacio u brige. Ali, kako ono kažu, “konstruktivne”.
Zaista odličan članak. Najbolji tekstovi i jesu oni koji ti promene ugao gledanja na nešto što ti deluje jednostavno i opštepoznato.. Kad ono.. 🙂
Zaista efektno i iznad svega korisno!
Bravo, Pedya! 🙂
Svaka čast. Siguran sam da će pomoći mnogima da nadju odgovor (ili bar da formulišu pitanje). Ipak, čisto hipotetički: šta bi se desilo kad bi, ako ne svi – ono većina ljudi koji se bave nekim bizisom krenuli da “redefinišu svoje Ja”? To se donekle već može “osetiti u vazduhu”. Koliko ćemo još čekati pre nego što u izlogu neke pekare ne osvane ovakav natpis:
“Mi se ne bavimo marketingom. Mi pečemo hleb!”
.
Čak i ako peku hleb, pravo pitanje je da li su oni u pekarskoj industriji, ili npr. industriji zdrave hrane… Da li su izvor hrane, ili izvor hedonizma (već sam pisao o pekari u kojoj vekna hleba od 750g košta 200 dinara)… 😉
Onaj “hedonizam” na koji sam ja mislio, je od one vrste kad jedan hedonista kaže drugom: “Sad ću da te vodim na jedno mesto… Ma nije nekakvo “brendirano” pomodno mesto… Nego – PRAVO! Kao kad smo bili deca… Znaš – onaj miris! Jel’ se sećaš…”
Naravno onda bi ta pekara bila u “industriji oživljavanja uspomena”…
(Eto i ideje – za nekog preduzimljivog preduzetnika)
..ono sa hotelom i uslugama i pratecim zajebancijama, neki nazivaju i “iskustvo” poput obilaska Volt Dizni centara… Sve besplatno, nekad na ulazu a nekad na mosticima,lol 😛
AKo se ne varam??? 😛
Ako se prevarim, izmislicu neki naziv za ono sto cu ja da radim,lol pa da se pohvalim pred svima i onda da svi to usvoje kao neki pokret, fora: dedaborizam i da postanem ekstra poznat po tome, pa da me u knjigama citiraju,lol 😛
Opet sam spavao nepokriven, bez carapa… 😀
Pa, jest’, to ti je “ekspirijens” što bi braća Englezi rekli (al’ (skoro) po Vuku). 😉 A družiti se s tobom mora da je “ehtra ekspirijens”… posebno kad pre toga spavaš nepokriven, bez čarapa… 😀
…najbolje da pitas ili da ti kazu ovi sto su stalno u drustvu “s mene” ,lol.. 😛
[…] Ma šta da kažem zanimljivo i korisno kao i uvek. Šta je zaista vaš biznis? CITAT: …..A ako već pravite sjajne kolače, da li ste sigurni da ste uopšte […]
Dobro zamišljeno.
Prvo pitanje je ko sam, potom šta sam.
Jesmo li mi internet protagonisti kojima je cilj bivstvovanje na Internetu, sa stalno promenljivim i izmičućim (biznis) fokusom?
Kako ko. Nekom fokus izmiče, neko ga i nema, a neko Internet koristi na najbolji način. Praksa je puna primera iz svih kategorija… 😉
Odličan osvrt na situaciju u Srbiji, mada moram da dodam da je situacija ovakva kakva jeste jer se svi mi osvrćemo na nju, a niko od nas ne daje odgovore i baš tu vidim kvalitet ovog posta, a i bloga uopšte što nas uvijek na nov i prijemčiv način vratiš na osnove i jednostavnost.
Prepustiću ti nick Guru hehehe 😉
Ovaj put nije u pitanju “srpski specijalitet”. 😉 Ali, eto, bar u nečemu držimo korak sa svetom… 😀
Da da da hahaha 😀
Nezavisno od Interneta ili bilo kojih medija … Mediji ne definisu mene nego ja njih. Amazon je jedna specificna prica koja je na internetu kuci … a sad pitanje kako se definisao pre , sad se re-definisao po potrebi na trzistu… vazno je da se spoznao na vreme. Mnoge firme se iztroše lutajući pogrešnim putem. Ostali primeri se prvo moraju definisati izvan medijskih alatnih radionica .. sto svakako pripada i jednom dobrom biznis planu a kasnije i marketniskoj strategiji.
Zato sam uvek za jednu vrstu kristalizacije special-a koja me odvaja kao biser medju svinjama, ali i za taj special mora se imati hrabrost rizika na trzistu.
Jedna AS Karta mi vise vredi nego da igram na svaku kartu koja me ne odvaja od konkurencije nego me pravi prosecnom.
Nama trebaju ne samo PRovci i Marketing specijalisti koji mažu oči kao Bankari nego Unternehmensberater ili Profesionalni savetnici mladih firmi koji ih pozicioniraju u startu (i mozda imaju uz to i neki Bonus ako se firma etablira na trzistu – sto je i izvrsna motivacija)…
Moguce da tako nesto vec postoji u velikim firmama kod nas , verovatno interno… Ali mala privreda nemoze da priusti takva odeljenja sebi zato smatram da externa samostalna firma bi mogla da takve stvari ponudi.
Kad je drvo u korenu zdravo … može kasnije da širi grane gde hoće.
Sve se slažem s tobom, uz jedan “amandman” – da bi mogla nekog da posavetuješ, taj neko mora da bude svestan toga da mu treba savet, inače nema Boga da mu “usadiš” bilo kakvu ideju. Jednostavno se “ne prima”…
Evo samo jedne recenice za koju verujem da bi trebalo da koriste svi koji zele da se bave konsaltingom ili davanjem poslovnih saveta…
Zatrazite od Vasih klijenata da odgovore na pitanje>
STA ZELITE DA POSTIGNETE U VASEM BIZNISU, I KAKO MISLITE DA MOGU DA VAM POMOGNEM?
U pisanoj formi…
A Vi kao njihovi savetnici nemojte da daje samo STA da urade.. VEC prezentujte ZASTO i pokazite KAKO…
Da li mislite da u Srbiji savetnici znaju da odgovore ….na taj nacin…
ODLIČNO!!!
[…] te priče treba da zađu u sam razlog postojanja kompanije, da se zagledaju u suštinu kompanijskog biznisa, da nađu to nešto po čemu je njihov proizvod poseban i da ga predstave onakvim kakav jeste, ali […]
[…] magazine. Veliko je pitanje da li su oni deo tržišta štampe ili tržišta luksuznih stvari. (Ima Pedya sjajan nauk o tome kako ljudi često i ne znaju šta, zapravo, […]