Da li se prodavci rađaju? “Pa…”, što neko reče, “…ne znam ni jednog prodavca koji je na ovaj svet došao na neki drugi način…” 
Naravno, sve se uči i uvežbava, pa i prodaja. Međutim, pre prodaje ide komunikacija, jer kao što kaže Stuart H. Britt – “Ako svoj biznis ne promovišete, to je kao da namigujete devojci u mraku. Vi znate šta radite, ali niko drugi to ne zna.” 
Dakle, cilj je prodaja, ali pre prodaje ide komunikacija. Npr. advertajzing. E sad, kad imate čoveka koji živi od advertajzinga i dobro poznaje A) proizvod, B) ciljnu grupu i C) adekvatan komunikacioni kanal, onda imate i vrlo zanimljivu priču koja sledi…
Alec Brownstein je bio kopirajter (copywriter) u njujorškoj agenciji Publicis, pomalo umoran od trenutnog posla, sa jedinom željom da promeni agenciju i radi zaista kreativan posao za nekog od zaista kreativnih kreativnih direktora… 
Guglajući (ne bih sad o tome kako je kompanija postala glagol) svoje omiljene kreativne direktore, primetio je da ni jedan Google oglas nije zakačen ni za jedno od njihovih imena. To mu je dalo ideju. 
Pošto on povremeno voli da izgugla svoje ime i proveri “šta ima novo”, pretpostavio je da i pomenuti direktori vole povremeno da izguglaju svoja imena (ljudi to retko priznaju, ali često to rade :P). I onda je na Google AdWords kao ključne reči zakupio imena svojih pet omiljenih kreativnih direktora i – kad god bi se izguglalo ime nekog od njih, na vrhu Google liste bi se pojavio njegov oglas!
Efekti kampanje? U sledeća 2-3 meseca kontaktiralo ga je četiri od pet izabranih kreativnih direktora. U sledećih nekoliko meseci dvojica su mu dala konkretne poslovne ponude. Izabrao je jednu od njih i postao stariji kopirajter (senior copywriter) u njujorškoj agenciji Young & Rubicam. I cela kampanja ga je koštala $6! 
Kao što rekoh – dobro je poznavao A) proizvod (sebe! :D), B) ciljnu grupu (kreativne direktore) i C) adekvatan komunikacioni kanal (Google). U pravom trenutku (kad su bili fokusirani na sebe) obratio im se na pravi način (pozvao ih je po imenu) i – “prodaja” je bila formalnost…
Kakav primer (auto)advertajzinga!
Da li se dobri komunikatori rađaju? Naravno. Ne znam ni jednog komunikatora koji je na ovaj svet došao na neki drugi način…
Mora “malo” i da se vežba!, ali čini mi se da je suština u poznavanju problema (ne znaš li kako mehanizam funkcioniše, džaba ti sve) i iskustvu (krvav rad), a na kraju svega dodje zapažanje i talenat, za odredjene oblasti. Ma uglavnom, slažem se.
..ljubi ga majka,lol
Dobar štos, ali ipak mislim da je malo “romansirano”. Ili su zaista top kreativni direktori toliko sujetna bića da proveravaju svoj “google-rank” toliko često? Naravno mogu da budu u pitanju i sasvim praktične stvari, npr Google može da posluži kao dobar PR-alat koji prikuplja sve informacije koje imaju veze sa nama i našom firmom…
Ono što mene fascinira je da je ova tema u “širokim narodnim masama” tako nepoznata. Ogroman broj ljudi koristi svakodnevno računar u poslu, i mogli bi da imaju direktnu korist od svega, ali misle da se sve to tiče nekog drugog. Čak mislim da nije u pitanju ni neinformisanost već prosto – inercija.
Ne mislim da je “romansirano”. Svi su oni brendovi za sebe i logično je da povremeno proveravaju šta Google ima o njima “da kaže”. Uostalom, reakcija je usledila tek posle nekoliko meseci, što znači da nisu baš “toliko sujetna bića”.
Ali je bitno da je usledila. Mission accomplished! 
Evo potvrde da pomenuti kreativni direktori nisu nešto posebno “sujetna bića” – preko 57% Internet korisnika u SAD zanima njihova “digitalna” reputacija, što je povećanje za 10% u odnosu na 2006. godinu. Znači, guglanje samog sebe u SAD nije ni nova ni tako retka “zanimacija”.
Meni se svidja i ima jednom da isprobam to.
Negde sam cula da se to kad ukucamo u pretrazivac sopstveno ime zove ‘vanity search’ i kapiram da naziv skroz odgovara. 
Za sada se uopste ne razumem u Google AdWords, ali trebalo bi i to promeniti.
Ovo tako ide kao prilog u moj maturski o veb pretraživačima
[…] Adekvatan komunikacioni kanal (Auto) advertajzinkg CITAT: ……Da li se prodavci rađaju? “Pa…”, što neko reče, “…ne znam ni […]