Da li se prodavci rađaju? “Pa…”, što neko reče, “…ne znam ni jednog prodavca koji je na ovaj svet došao na neki drugi način…” 😉 Naravno, sve se uči i uvežbava, pa i prodaja. Međutim, pre prodaje ide komunikacija, jer kao što kaže Stuart H. Britt – “Ako svoj biznis ne promovišete, to je kao da namigujete devojci u mraku. Vi znate šta radite, ali niko drugi to ne zna.” 😀
Dakle, cilj je prodaja, ali pre prodaje ide komunikacija. Npr. advertajzing. E sad, kad imate čoveka koji živi od advertajzinga i dobro poznaje A) proizvod, B) ciljnu grupu i C) adekvatan komunikacioni kanal, onda imate i vrlo zanimljivu priču koja sledi… 😉
Alec Brownstein je bio kopirajter (copywriter) u njujorškoj agenciji Publicis, pomalo umoran od trenutnog posla, sa jedinom željom da promeni agenciju i radi zaista kreativan posao za nekog od zaista kreativnih kreativnih direktora… 
Guglajući (ne bih sad o tome kako je kompanija postala glagol) svoje omiljene kreativne direktore, primetio je da ni jedan Google oglas nije zakačen ni za jedno od njihovih imena. To mu je dalo ideju. 💡
Pošto on povremeno voli da izgugla svoje ime i proveri “šta ima novo”, pretpostavio je da i pomenuti direktori vole povremeno da izguglaju svoja imena (ljudi to retko priznaju, ali često to rade :P). I onda je na Google AdWords kao ključne reči zakupio imena svojih pet omiljenih kreativnih direktora i – kad god bi se izguglalo ime nekog od njih, na vrhu Google liste bi se pojavio njegov oglas!
Efekti kampanje? U sledeća 2-3 meseca kontaktiralo ga je četiri od pet izabranih kreativnih direktora. U sledećih nekoliko meseci dvojica su mu dala konkretne poslovne ponude. Izabrao je jednu od njih i postao stariji kopirajter (senior copywriter) u njujorškoj agenciji Young & Rubicam. I cela kampanja ga je koštala $6! 
Kao što rekoh – dobro je poznavao A) proizvod (sebe! :D), B) ciljnu grupu (kreativne direktore) i C) adekvatan komunikacioni kanal (Google). U pravom trenutku (kad su bili fokusirani na sebe) obratio im se na pravi način (pozvao ih je po imenu) i – “prodaja” je bila formalnost… 😉
Kakav primer (auto)advertajzinga! 😀
Da li se dobri komunikatori rađaju? Naravno. Ne znam ni jednog komunikatora koji je na ovaj svet došao na neki drugi način… 😉
Mora “malo” i da se vežba!, ali čini mi se da je suština u poznavanju problema (ne znaš li kako mehanizam funkcioniše, džaba ti sve) i iskustvu (krvav rad), a na kraju svega dodje zapažanje i talenat, za odredjene oblasti. Ma uglavnom, slažem se. 🙂
..ljubi ga majka,lol 😛 😀
Dobar štos, ali ipak mislim da je malo “romansirano”. Ili su zaista top kreativni direktori toliko sujetna bića da proveravaju svoj “google-rank” toliko često? Naravno mogu da budu u pitanju i sasvim praktične stvari, npr Google može da posluži kao dobar PR-alat koji prikuplja sve informacije koje imaju veze sa nama i našom firmom…
Ono što mene fascinira je da je ova tema u “širokim narodnim masama” tako nepoznata. Ogroman broj ljudi koristi svakodnevno računar u poslu, i mogli bi da imaju direktnu korist od svega, ali misle da se sve to tiče nekog drugog. Čak mislim da nije u pitanju ni neinformisanost već prosto – inercija.
Ne mislim da je “romansirano”. Svi su oni brendovi za sebe i logično je da povremeno proveravaju šta Google ima o njima “da kaže”. Uostalom, reakcija je usledila tek posle nekoliko meseci, što znači da nisu baš “toliko sujetna bića”. 😉 Ali je bitno da je usledila. Mission accomplished! 😀
Evo potvrde da pomenuti kreativni direktori nisu nešto posebno “sujetna bića” – preko 57% Internet korisnika u SAD zanima njihova “digitalna” reputacija, što je povećanje za 10% u odnosu na 2006. godinu. Znači, guglanje samog sebe u SAD nije ni nova ni tako retka “zanimacija”. 😉
Meni se svidja i ima jednom da isprobam to. 🙂 Negde sam cula da se to kad ukucamo u pretrazivac sopstveno ime zove ‘vanity search’ i kapiram da naziv skroz odgovara. 🙂 Za sada se uopste ne razumem u Google AdWords, ali trebalo bi i to promeniti.
Ovo tako ide kao prilog u moj maturski o veb pretraživačima 😀
[…] Adekvatan komunikacioni kanal (Auto) advertajzinkg CITAT: ……Da li se prodavci rađaju? “Pa…”, što neko reče, “…ne znam ni […]