Znate onaj stari šnajderski vic? Došao čovek kod krojača da proba odelo. A ono “k’o puslica” – najfiniji materijal, najmoderniji kroj… 🙂 Obuče čovek sako, kad – jedan rukav malo kraći?!? “Pa, dobro, majstore, šta…” “Nije to ništa,” odgovori majstor, “samo malo podignite rame i rukav stoji savršeno!” “Pa da, al’ sad mi rever ukrivo?!?” “Malo samo glavu na ovu stranu… taako. Evo, sad je k’o Bog.” Savlada čovek sako, obuče pantalone, al’ i jedna nogavica kraća… 🙁 “Sad ćemo i to da rešimo” uskoči majstor. “Samo malo dignite ovaj kuk. Taako… Odlično! Evo, pogledajte se…” Pogleda se čovek, onako sav iskrivljen – stvarno odelo savršeno stoji. Krene on polako kući, zabacuje malo nogu zbog onog kuka, ruka mu čudno stoji, glava još čudnije… kad začu komentar – “Bree, vidi onog na šta liči, a kako dobro odelo ima!!!” 😆
Dobro, to je vic… 😉 A da li ste nekad pravili tortu? Znate ono – kora na koru, pa odozgo puno šlaga i na vrhu trešnjica… 😛 A fil? Pa, zadignete malo taj šlag i ugurate fil između dve kore. Ako ima više kora, ponovite postupak više puta… Šta, ne stavlja se tako fil? Prvo kora, pa fil, pa kora, pa… i onda šlag i trešnjica na kraju? Zvuči logično.
A onda, znači, ne treba prvo definisati strukturu sajta, pa ga onda “popunjavati sadržajem”? Možda bi trebalo prvo kreirati sadržaj koji prati kompanijski web biznis model, pa onda, u skladu s njim, kreirati arhitekturu koja sadržaj čini maksimalno pristupačnim? Zvuči logično.
U stvari, kad se već propitujemo, pravo pitanje je – u čijoj je nadležnosti kompanijsko prisustvo na webu? Da li o tome brine IT, ili marketing? Da li je bitnija tehnologija koja je ugrađena u sajt, ili priča koja je ugrađena u sadržaj? Navigacija i kod su bitni, nije sporno, ali (ipak) moraju biti u funkciji sadržaja. Zar ne zvuči logično? 😉
U potpunosti se slazem sa navedenim.
Ono što jeste problem je gde se nalazi briga o kompanijskom prisustvu na web-u.
moje mišljenje je da i ako dolazim iz sveta organizacije i ITa to definitivno mora da bude u domenu marketinga. i Marketing kao služba mora da vodi računa… Uvek bih stavio sadržaj ispred tehnologije, budući da je tehnologija nešto što i možeš da kupiš sa strane, ali svoj sadržaj, ne mozes da kupis.
Ako nema osnovu u tvom poslovnom modelu i filozofiji firme, džabe mu i najlepša priča na duži rok. To ne znači da ne možeš da angažuješ nekog sa strane da napiše, ali mora da ga prati tvoj čovek koji je poznaje materiju i koji će mu biti sagovornik.
Gde je problem… Marketing premalo poznaje web tehnologije (osim retkih, ali takvih nisu u korporacijama već u agencijama), a IT vrlo retko poznaje marketing u celini osim površnog.
Predlog.. odškolujte ljude u marketingu, približite ih novim tehnologijama, itd…
Ja bih rekao da mnogi ljudi u marketingu premalo poznaju marketing. 😉 Umesto “ja, pa ja” pristupa, moraju mnogo više da se bave svojim korisnicima i onim što njih interesuje. Da kroje svoje priče iz njihove perspektive. Kad marketing to uradi na pravi način, lako će se “angažovati” određena tehnologija da to “upakuje” na adekvatan način… Međutim za “srećan brak” marketinga i IT-a, potrebno je razumevanje top menadžmenta, jer kad o web prisustvu brine IT (a ne marketing), po meni nisu krivi ni IT ni marketing, već top menadžment koji je tako nešto naložio, ili bar odobrio. U svakom slučaju, odgovornost je na vrhu.
Odličan post!
Inače, su svi postovi veoma dobri i odišu logikom i racionalnošću.
Za jednu malu nijansu bih dala prednost sadržaju, ali on bez dobre tehnologije ipak ne može sam. Kao i uvijek i ovdje je bitno napraviti efikasnu ravnotežu.
Ravnoteža je neophodna, to se slažem, ali bih ipak sadržaju dao mnogo veću prevagu od “male nijanse”, jer nikakva fantastična navigacija ne može da “izvadi” sajt koji nema sadržaj. Nasuprot toga, ako je sadržaj zanimljiv, biće rado čitan i ako je dizajn prosečan a navigacija nedovoljno “user friendly”…
[…] This post was mentioned on Twitter by Predrag Milićević, Dragan Radović and Nemanja Terek, Vera Mladjan. Vera Mladjan said: RT @Pedya First thing first http://pedya.rs/?p=1527 [blog post] #PedyaBlog […]
Definitivno bih dao prevagu sadržaju.. tehnologije dolaze i prolaze, ali sadržaj je ključan, to je ono po čemu se neki sajt ističe u odnosu na drugi…
Vezano za poznavanje kupaca.. o tome ne vredi ni diskutovati, bez toga bolje da zatvore posao.
Pedja, složio bih se se u načelu sa konstacijom o top managementu, ali moram da ipak malo stanem i u njihovu odbranu.
Potrebno je određeno sazrevanje tržišta i samih ljudi na tržištu da bi mogli da zahtevamo neke stvari u potpunosti i preslikamo modele.
Kod nas osim individulanih i par tragičnih institucionalnih pokušaja, ne postoje ozbiljne institucije koje na ozbiljan način školuju top management, ili kandidate za top management.
O tome bi mogao najviše PeckoPivo da ti kaže koliko muka ima da pronadje stvarno kvalitetne predavače i predavanja u Srbiji koje izvode naši ljudi a da su za top management.
Kad tako posmatraš stvari, ako ti u vrhu sede u proseku ljudi preko 45 i kusur, koji nisu imali dodira sa web tehnologijama, ne možeš uvek da ih 100% kriviš da je njihova greška.
Oni nose najveći deo odgovornosti složio bih se u 80% , ali nikako svu. Posebno kada u većini firmi IT ima snažnu i na žalost često “mistifikovanu” ulogu, pa time preuzimaju i deo ovlašćenja koje ne bi trebalo da imaju.
Izvini, ali ne mogu se složiti sa tobom.
1) To što top menadžeri jesu ili nisu adekvatno obučeni za posao koji rade ne može ih osloboditi odgovornosti. Ako nisu oni odgovorni za svoj posao, ko jeste?!?
2) To što u proseku imaju “preko 45 i kusur” apsolutno nije opravdanje za nepoznavanje web tehnologija. Oni ne treba da budu web developeri, treba samo da znaju ko treba za šta da je nadležan na webu. Da bi mogli da upravljaju određenim procesima, oni moraju posedovati bar osnovna znanja iz oblasti za koje su nadležni.
Bio sam deo top menadžmenta u nekoliko povećih kompanija, a definitivno spadam i u kategoriju “preko 45 i kusur”, 😉 dakle pričam “iz prve ruke”. Ako je toliko teško naći nekog ko se dovoljno dobro razume u marketing, “na ti” je sa web tehnologijama i ima višegodišnje iskustvo u top menadžmentu velikih kompanija, objasni mi kako onda takva osoba već više od godinu dana nije angažovana ni u jednoj od tih kompanija u kojima je takav kadar “deficitaran”? Meni se kao jedino objašnjenje nameće neprepoznavanje Interneta kao bitnog okruženja za kompanije. Ako se na to doda i već hronično neprepoznavanje marketinga kao bitne poslovne funkcije, onda je sasvim logično da “IT ima snažnu i na žalost često “mistifikovanu” ulogu”, jer marketing nema nikakvu ili ima krajnje skrajnutu ulogu. Bez realnog tržišta, nema potrebe za realnim marketingom, a ni web nije baš toliko bitan. Ja to tako vidim… Da li grešim?
Pronašao sam se u bar tri uloge (mahom u negativnom kontekstu), i sve što bih u sopstvenu odbranu mogao da kažem je “work in progres” ili po naški: “svakog dana u svakom pogledu…”
Kada sam pre mnogo godina krenuo u avanturu izrade sopstvenog sajta situacija je bila prilično tragična. Prvu verziju sam poverio “profesionalcu” . Ja sam samo malo asistirao oko estetske strane, ali sam smatrao da organizaciju i “optimizaciju” treba ponuditi nekom stručnom. Pretpostavljate – bio je to potpuni debakl!
Drugu verziju sam uradio sam, pokušavajući da naučim kako se to radi (i nisam ni mnogo drugih ambicija). Rešenje je bilo daleko od profesionalnog – ali je počelo da služi svrsi (da pravi pare).
Treći verziju pravim i dan danas, malo po malo, skoro svakog dana. Ambicija mi je da obuhvatim sve što radim, ili sam radio, zajedno sa referencama, galerijom, cenovnicima, špiglovima itd… Tek nedavno sam malo obratio pažnju na navigaciju (još uvek radim na tome) ali sadržaj je – bar u mom slučaju – na prvom mestu. Verovatno bih sada znao i kako da dam prave instrukcije (pravim) profesionalcima, ali trebalo je mnogo vremena da prodje…
p.s. sajt o kome se radi je http://www.deto.rs
(izvinjavam se zbog spama, ali nisam mogao da odolim)
Nije to spam, to je ilustracija onog o čemu si pričao. 😉
pošto je nešto “štucao” internet – prekinuo sam prethodni komentar pre prave poente: moje iskustvo je da su profesionalci (IT) “u svadji” sa onim delom priče o kome ti govoriš. Istina, govore i oni o “modifikaciji modula po specifičnim potrebama korisnika” ali to je većinom, što bi Bosanci rekli – šuplja priča!
Moje je mišljenje da je zaista kvalitetan sajt (u marketinškom smislu) suviše skup za naše trenutne okolnosti…
Zavisi šta je “suviše skupo”. Imaš sajt, imaš blog, znaš koliko ti vremena treba da sročiš i napišeš nešto što te “nije sramota” da objaviš na webu. Znaš i sam da se sve može reći na mnogo načina, ali i da je uglavnom većina tih načina pogrešna. 😉
Mislim da je dobar sadržaj zaista jako skup, ali mereno vremenom više nego novcem. Napraviti prihvatljivu strukturu je, čini mi se, mnogo lakše i brže. E sad, kol’ko para, tol’ko muzike, ne sporim, ali imati sadržajno loš sajt (kako god organizaciono/vizuelno da izgleda) je, po meni, stvar nedostatka razumevanja suštine prisustva na webu, a ne nedostatka para.
slažem se sa tobom da je ne prepoznavanje važnosti marketinga i uloge koju on treba da nosi u korporacijama najveći problem, i definitivno se slažem sa tim da da jeste odgovornost top managementa u tom delu.
Ne mogu da se slozim da je njihova odgovornost u neprepoznavanju interneta ili web okruzenja kao budućeg pravca razvoja, jer to govoriš iz pristrastnog ugla, kao osoba koja se bavi marketingom
Onda bi neko ko brani boje ITa rekao, IT je bitan za firmu i to sto xyz rukovodilac to ne prepoznaje je sigurna propast, što nemamo virtualizaciju ili tu već neku psovku..
Isto bi došao finansijer i rekao da nama je bitno da imamo hedge funds i da radimo xyz itd…
To sve top manageri ne mogu da znaju, njihovo je da brinu o overall poslovanju kompanije i slažem se da moraju da zajedno sa HR funkcijom pronađu PRAVE LJUDE za PRAVA MESTA, gde bi onda pravi marketing stručnjak prepoznao WEB i imao ideju kako da to iskoristi za dobrobit kompanije.
Ali tu je ključan problem kako edukujemo ljude u Srbiji i kako uopšte teče proces edukacije. Pogledaj oko sebe, naši vrhunski marketing menadžeri ili ljudi koji se time bave nisu završili marketing kao smer na studijama (neki nisu ni studije završili) a stvarno super rade posao. Problem je da mladi “marketing menadžeri” kojih sve više ima izadju sa studija a da nisu jedan jedini dan proveli u praksi i kampanjama, a dobijaju odmah ozbiljne funkcije. I kao takvi nije ni čudo što ne dobijaju ozbiljnu ulogu u kompaniji, jer prosto prvi put se susreću sa pitanjima ” a koliko će to para meni da vrati nakon ulaganja” što je normalno u svakoj iole ozbiljnoj zemlji ili firmi 🙂
no već sam previše skrenuo sa teme, post ti je jako jako dobar, i jako mi se svidja plastični prikaz sa tortom i sa filom…
smem li da ga ukradem za neka od predavanja
Beli
Sve što je na mom blogu sme da se “ukrade” – uputstvo za “krađu” se nalazi na dnu desnog sidebar-a… 😉
“Mislim da je dobar sadržaj zaista jako skup, ali mereno vremenom više nego novcem…”
Šta da kažem osim onog čuvenog “vreme je novac”? Kao i uvek – potpuno se slažemo, i iako gledamo stvar sa različitih krajeva, na kraju dodjemo na isto.
Ono što meni lično najviše smeta je strašna unificiranost koja se javlja kao posledica tzv CMS “polufabrikata”. Još kad svi natrpaju iste funkcionalnosti, i ono malo razlike koje firme prirodno poseduju istopi se u masi “savremenih dizajnerskih rešenja”.
I još kad mi neki nadobudni “stručnjak” kaže: “vi ćete to sve posle sami da unosite i modifikujete…” kao da je to najmanje važna stvar…
Pa upravo je ta “strašna unificiranost” još jedan jako dobar razlog za obraćanje posebne pažnje upravo na sadržaj.
Tehnologija je nebitna, ona je cist “enabler” uvek i bila samo je trebalo dosta vremena da se to konacno i shvati i prihvati, sto je narocito bilo problematicno nekada ranije kada je i manje “sire javnosti” bilo prisutno na netu, i dosta toga bilo rezervisano za tech-savvy populaciju pa smo iz marketinga vodili prave male ratove sa dizajnerima/developerima koji su imali neko svoje vidjenje stvari sta je korisniku jasno a sta ne. Srecom, ta vremena su iza nas (neki mladji po godinama i net stazu ih se ni ne secaju) a svest o potrebama/percepciji korisnika (kupca, klijenta, whatever) je ipak sada mnogo veca nego sto je nekada bila.
Tu dolazimo do price o upotrebnoj vrednosti sajta i korisnickom iskustvu, stvarima o kojima ne bi trebalo da se “gata” i gleda u pasulj i nagadja kako ce ciljna grupa reagovati na sajt (isto vazi i za softver ili bilo koji interfejs koji ce se koristiti) vec bi bilo pozeljno da se isti testira (usability testing) i u praksi vide eventualni problemi u dizajnu/navigaciji/ informacionoj arhitekturi ili cemu vec koji se onda kroz vise iteracija koriguju.
Nije mi, priznajem, jasna razlika koju pravis izmedju “strukture” i “sadrzaja” odnosno ne shvatam sta pod strukturom podrazumevas? Moras znati okvirni sadrzaj svega sto zelis da prezentujes da bi mogao da uradis informacionu arhitekturu koja itekako moze biti veliki posao kada su kompleksni portali u pitanju.
Iskreno bih voleo da si u pravu i da su “ta vremena iza nas”, ali mislim da ovde, u Srbiji, još uvek nismo dotle došli. Svest o potrebama/percepciji korisnika sada jeste mnogo veća, ali nerazumevanje suštine kompanijskog prisustva na webu (pogotovo iz ugla baš tih korisnika), pa samim tim i nadležnosti za to prisustvo, i dalje je prisutno…
Što se tiče razlike između “strukture” i “sadrzaja”, da predstavim uprošćeno – o strukturi treba da brine IT (to je interfejs, arhitektura, kod…), a o sadržaju marketing (to je sve ono što popunjava strukturu – tekst, fotke, video klipovi…). Koristeći analogiju iz posta – struktura su kore, a sadržaj je fil… 😉 I tu se apsolutno slažemo – “moraš znati [bar] okvirni sadržaj svega što želiš da prezentuješ, da bi mogao da uradiš [adekvatnu] informacionu arhitekturu”.