Koliko je podataka potrebno za donošenje dobre odluke? Tačan odgovor je: nijedan. 😉
Odluke se ne donose na osnovu podataka, već na osnovu informacija. Podatak, sam za sebe, ne nosi nikakvu informaciju, dok se ne stavi u neki kontekst, dok se ne definiše njegov odnos sa nekim drugim podacima. Npr. većini ljudi ništa ne znači podatak da mu je holesterol 5. Da li je to dobro ili loše? A šta ako je 4? Ili ako je 7? Međutim, ako znate da je normalan nivo holesterola do 5,2, mnoge stvari postaju jasnije. 😉
Pri tom, i u fazi prikupljanja podataka i u fazi kreiranja informacija treba imati u vidu razlog zbog koga se to radi, jer od istih podataka, različitom obradom, mogu se dobiti različite, manje ili više relevantne informacije. Podatak je kao ruda gvožđa – od nje se svašta da napraviti. Pitanje je samo šta vam je cilj. Ako vam je cilj da nešto pojedete, može se npr. napraviti viljuška, koja je najčešće vrlo koristan “alat za unos hrane”. Ali ne i ako želite da pojedete supu. 😉 U tom slučaju kašika je pravi izbor. 
Adekvatnom obradom, imajući u vidu (što preciznije definisan) krajnji cilj, dobićete adekvatan alat. Za jelo ili odlučivanje. 😉
Postoji jedna oblast marketinga, koja se zove istraživanje. U funkciji marketinga se može istraživati dosta toga – tržište, aktuelni i potencijalni korisnici, percepcija vlastitih proizvoda i usluga, komunikacioni i distribucioni kanali, konkurencija… Ali, uvek treba imati u vidu da je istraživanje proces prikupljanja i analize podataka i njihovo transformisanje u informacije koje poseduju svoju vrednost. Ništa manje od toga. 😉
Ja znam za onu definiciju koja sama po sebi (logicno, je l’) objasnjava:
Ja bih tu definiciju samo malko proširio na: “Informacija je transformisan podatak koji je nekome koristan.” 😉
Branko, loša ti je definicija 😀
Podaci su vrednosti određenih veličina. Informacija je povezivanje njih u neku relaciju i davanje konkretnog značenja.
Svako polje u tabeli baze podataka je podatak. Svaki SELECT upit ti kao rezultat vraća neku informaciju.
Svidja mi se objasnjenje
[…] This post was mentioned on Twitter by Branko Djurkovic, Aleksandar Miletic. Aleksandar Miletic said: RT @Pedya: Podatak (ni)je informacija http://www.pedya.rs/?p=1676 [blog post] #PedyaBlog […]
@Pedya: sto ne instaliras plugin za obavestenje mailom o novim komentarima…
Imam ga. Što?
Pa ja uopste ne vidim opciju za prijavljivanje na komentare putem emaila…
Hmmm… nešto sam… Sorry… 😕
Sad imaš opciju ispod polja za komentar. Probaj da vidiš da li radi. Sad ne bi smelo da bude problema. 😉
Daniel Goleman u svojoj knjizi ‘Emocionalna inteligencija’ kaže da su emocije zadužene za donošenje odluka. Osoba koja ima oštećen deo mozga koji upravlja emocijama – može skupiti bezbroj podataka, stvoriti isto toliko uzročno-posledičnih veza među njima, odrediti ih kao manje ili više važne, ali opet ostati potpuno nesposobna da izabere između dve (naoko slične) opcije. Znači – skupljamo podatke, obrađujemo ih i pretvaramo u informacije racionalnim delom mozga, ali konačno ipak biramo – emotivnim. 🙂
Slažem se. I ja zastupam tezu da emocija odlučuje, a racio samo “opravdava” odluku. 😉 Doduše, neka istraživanja koja sam čitao na tu temu odnosila su se na odluke o kupovini na mestu prodaje, ali ja verujem da se i druge odluke donose na sličan način. 😀
Ova analogija sa ciljevima i rudom gvoždja sugeriše mogućnost “kreativne upotrebe” podataka, pa nisam siguran da nisi možda mislio i na manipulaciju?
Moram priznati da se ne osećam “u elementu” kad je ova tema u pitanju, ali uvek sam imao utisak da se iste činjenice mogu (zlo)upotrebiti da bi se pogrešna taktika pokazala dobrom – i obrnuto. Naravno u zavisnosti od “cilja” onoga ko ispitivanje tumači. Mada verujem da manipulacija počinje znatno ranije, još dok se ispitivanje osmišljava… Primer za to su ona ispitivanja u kojima su sve TV stanice “najbolje” u nekom segmentu. Ispitivanje verovatno nije čist falsifikat, ali sigurno se neko žestoko potrudio da ga (baš takvo) napravi…
Mogućnost manipulacije, naravno, uvek postoji, ali nisam mislio na nju. Hteo sam samo da istaknem da jedan isti podatak sobom nosi različite informacije, u zavisnosti od konteksta u kome se posmatra. I, ako se ne zna zbog čega se radi neka analiza podataka, prava informacija se može lako izgubiti “negde usput”… 😉
Sad mi pade na pamet – a za donošenje pogrešnih odluka neophodan nam je bar jedan podatak! 😉
Za takve odluke ti ne treba ni taj jedan. Dovoljno je da imaš “osećaj za filing”…
informacija je podatak prilagođen javnoj prezentaciji
Sad tek vidim komentar (i opciju). Thanks