Ružna i tužna reč koja uglavnom služi za sakupljanje političkih poena.
U svakodnevnom životu ona ima svoje značenje, ali ne i neophodnu pažnju. A kad dobije prekomernu pažnju, onda izgubi svoje značenje…
Diskriminacija je kad dobiješ otkaz na pravdi Boga. Jer si trudna. A treba da budeš ponosna na novi život u sebi.
Diskriminacija je kad radiš i više i bolje a dobiješ manje. Jer si žensko. A treba da budeš ponosna na svoj uspeh.
Diskriminacija je kad ne možeš da se popneš na trotoar zbog ivičnjaka, ili da uđeš u radnju sa tri stepenika. Jer si u invalidskim kolicima. A treba da budeš ponosan na to što te život nije pobedio.
Diskriminacija je kad te mrko gledaju zbog mrke boje kože. A treba da budeš ponosan na svoje poreklo.
Diskriminacija je kad ne možeš da se braniš od nekog velikog i jakog… i pijanog. Jer si mali i niko te ne vidi. Jer si dete. A jednog dana treba da budeš ponosan na slike iz svog detinjstva.
Diskriminacija je kad 40 godina radiš i plaćaš sve što ti traže, a onda nemaš ni za hleb, jer nemaš više od čega da plaćaš. Jer si penzioner. A treba da budeš ponosan na svoj život.
Diskriminacija je kad imaš diplomu, a zaposle onog ko ima vezu. A ti posle budi ponosan na to što si pošten.
Diskriminacija je kad neće da ti daju posao jer nemaš iskustva, a nemaš iskustva jer neće da ti daju posao. Jer si mlad. A treba da budeš ponosan na to što želiš da radiš i sam da zaradiš za svoj život.
Diskriminacija je kad neće da ti daju posao jer više nisi mlad. Jer imaš previše iskustva. Jer si prekvalifikovan. A treba da budeš ponosan na svoje znanje.
Diskriminacija je kad ti neko ukrade radost novog života. Kad ti neko ukrade detinjstvo. Kad ti ukrade pravo na rad, kad ti ukrade pristojan život…
Diskriminacija je kad ti unište ponos. A svako treba da je ponosan na to što jeste. Oni koji su zaista diskriminisani – nisu ponosni. Izgubili su razlog. Nažalost.
Genijalan tekst, zaista…
Slažem se.
Ovo mi je najjače! Vrlo lepo rečeno i tačno. 🙁
„Diskriminacija je kad dobiješ otkaz na pravdi Boga. Jer si trudna. A treba da budeš ponosna na novi život u sebi.”
Strašno sam emotivno odreagovala na ovaj tekst da nisam u stanju ništa da kažem. Tako sažeto sagledavanje svakodnevnog diskriminisanja dok se okolo tvrdi da toga nema, da poštujemo, da uvažavamo…
Od reci do reci – slazem se…
Bilo sta iza je suvisno!
Dragi moj, hvala ti na ovom postu. Diskriminacija kod nas toliko dugo traje i toliko je intenzivna da se bojim da prelazi u teror.
Umorna sam i užasnuta.
Ovde na Balkanu je sve to pomešano. Jedan profesionalac ne bi smeo da dopusti sebi takve stvari kao što je rasna, polna, uzrasna diskriminacija. Svi vole dobre i pametne ljude i hoće da rade sa takvima. Jer je to dobro za posao.
Kao što Duško Vujošević reče – važno mi je da je igrač talentovan, ali i da je dobar i pošten. Jer ako nije, kada uspe svima će nam se popeti na glavu.
Svi bi trebalo da vole dobre i pametne ljude i trebalo bi da hoće da rade sa takvima. Ali nije tako. Iako je to dobro za posao.
Najgore je što ne zavisi sve od nas 🙂
Svaka čast, Peđa! Odličan tekst!
Plače mi se na svaku tvrdnju. Ali se sa svakom slažem. Svaka čast.
Post definitivno ostavlja bez teksta! Posle čitanja ostane neka knedla u grlu i prilično zatečen se pitaš u kakvom to svetu živimo i što tako prokleto ćutimo na sve!
Nije problem u tome što nema ko da priča, već u tome što nema ko da sluša.
Osim toga, nije dovoljno biti diskriminisan, neophodno je biti adekvatno diskriminisan da bi na to neko odreagovao. Ako tvoja diskriminacija nije in, ti si out.
Svaka reč pogađa u sred “srede”.
Bolno istinito.
Verovatno bi bilo malo onih koji se ne bi “prepoznali”, makar u nekom deliću svog života.
Ovaj post je više od posta – crtica naše stvarnosti.
Bravo Peđa!
Izvini, došlo mi je da urlam koliko je istina.
i koga sada da šutnemo, onako, nedeskriminatorski u obe polovine…
Ti genijalno pises, a genijalni ljudi pisu i komentare. Mogu samo da se potpisem ispod njih.
Ovog bloga ne bi bilo da nema vas koji ga čitate. I komentarišete. 😉
Dobro nam došla!
Word!
Tvoji postovi su uvek više od posta, govoriš ono što bi svako normalan rekao da može, da nije sputan diskriminacijom. Izrastao si u vox populi. 😉 Nije samo da nema ko da sluša, već i kada sluša ne čuje, a kada čuje ili je nemoćan ili “nije njegov problem”.
” Krivi smo mi…”- Đ. Balašević
Dobar.
Ako ista iskljucuje, ponistava ponos, to jeste diskriminacija.
Diskriminacija je kada te proglase za tehnoloski visak, opravdaju se recima “ostali su najodgovorniji”, a odgovorni su – hronicni alkoholicari sa zavrsenom vecernjom skolom, tatini sinovi i oni koji imaju “veze”. Mi (bez)veze smo tehnoloski visak i uvek, ali uvek cemo taj krst nositi na ledjima. Nek’ sam sad ponosna, ako nizasta drugo, a ono – sto sam opet svoja!
Vama, Pedja,
hvala do neba sto ste izazvali da sve ovo izadje iz mene!
Svest o vlastitim vrednostima je dobar razlog za ponos. Ali je slaba uteha. 😕
“Osim toga, nije dovoljno biti diskriminisan, neophodno je biti adekvatno diskriminisan da bi na to neko odreagovao. Ako tvoja diskriminacija nije in, ti si out.”
Ovaj deo, koji si rekao u komentaru, najjača je rečenica na ovoj stranici.
Suština stvari.
Jer, čak i diskriminacija mora biti in da bi bila primećena.
Da, to i jeste suština stvari. Kad 5.000 policajaca bude štitilo paradu trudnica, možda promenim mišljenje…
Surova i sirova istina s` kojom se nema i ne moze nista uraditi a ne zakukati.
Savrsen tekst!
Ni dodati ni oduzeti nijednu rec. Svaka cast za tekst. Potreba za opstankom, sigurnoscu, potreba za priznanjem i potreba za samopotvrdjivanjem su osnovne ljudske potrebe svakog coveka…
hm… može li se izbeći trend diskriminisanosti u srbiji?!?
Odlican post!
Hvala za divan tekst. Previse istine sa tako malo rijeci, da naprosto boli…
odlican post.
upucivacu mnoge da ga procitau kada mi budu drzali pridike kako nema diskriminisanih u Srbiji 🙂
Auu, ko je to toliko izvan okruženja da sme da tvrdi tako nešto?
@Pedya, trudnice ne bi mogla država da čuva, jer ih ona najviše diskriminiše, ili drugi, s njenim blagoslovom…
Velika je veština izneti svoje mišljenje tako da se sa tobom slože i oni koji bi sa nekim tvojim istomišljenikom (samo manje veštim) odmah ušli u vatrenu – a jalovu – polemiku. Velika je veština da unapred obesmisliš svaki kontra-argument, odmeriš i izabereš svaku reč tako da bude ona prava, i na pravom mestu. Svaka čast.
Hvala na postu.
Osetila na sopstvenoj kozi.
Znas da si bolji, sa vise iskustva, vredniji, sa vise znanja…
” Ne moze…Ti si zena sa malom decom…Sacekaj…Samo uradi jos ovo…Strpi se…On nam je potreban…” Moglo bi se ovde naredjati jos 1000000 izgovora.
Ponos na sebe kad propadne…onda vise nemas nikome nista da das. I svejedno je da li cistis ulice ili si doktor nauka….jednako je bedno.
Još jednom – svaka čast.
Svaka reč je na svom mestu. Tužno je što smo skoro svi svedoci tih reči – svakog dana.
Дискриминација је кад кажеш истину другима у очи, а кажу ти да ћутиш. И неће и не желе да је чују. А, треба да будеш поносан јер си храбар.
Odličan tekst Peđa.
Diskriminacija je kada lider kaže da svoje saradnike bira tako što moraju da prate njegov tempo trčanja uz stepenice. A treba da budeš ponosan na to što si ulagao u mozak, a ne u noge.
Do pre nekih pet-šest godina za posao je odlična preporuka bila da ti je 25 godina života i jedno tridesetak radnog staža. Sad je i dalje preporučljivo da si dvadesetpetogodišnjak, ali da nemaš ni dan radnog staža, jer onda firma koja te zaposli ima beneficije prvih godinu dana. I, gle čuda – tvoj ugovor o radu važi samo na godinu dana. Da li će ga produžiti? Naravno da neće, primiće nekog drugog koji im obezbeđuje beneficije, i tako u krug.
Druga strana medalje je kad napuniš 50 godina i niko ti i ne pogleda CV kad vidi koje si godište. Da li je rešenje da se šalju fotke u kupaćem kostimu?
Ponavljam što i ostali, ali zaista – odličan tekst!
U CV-u se godine mogu sakriti (tj. ne prikazati, što je i u skladu sa nekakvim evropskim standardom za pisanja CV-a), ali problem postaje evidentan (i često nepremostiv) kad se stigne do razgovora. Vrlo je interesantna činjenica da godine (najčešće) ne smetaju ni HR agencijama ni internim HR menadžerima, ali, iz nekog razloga, smetaju onima na vrhu, onima koji donose finalnu odluku… Zaista, ako kompanijska kultura ne neguje baš bukvalno trčanje uz stepenice (što pomenu Srmica), onda zaista ne vidim razlog zašto se sa toliko nipodaštavanja gleda na svo prethodno iskustvo i višedecenijsko svakodnevno “ulaganje u mozak” (a ne “u noge”)…
Kriza … menadžeri 40 + imaju problem u Srbiji? Ništa novo, ovde je trećina zaposlenih (zaposlenih!) socijalni slučaj.
Tužno! Pronašla sam se u bar 5 rečenica. Oj Srbijo, među šljivama..
Fantastičan stil pisanja!
Genijalan tekst
Bunt!
Odlican tekst. Prvi put ga citam… Ono o cemu se najvise govori da se kao vodi racuna da ga nema – najvise ga ima… nazalost…
[…] ŠTIVO: “Diskriminacija”, tekst Peđe Milićevića koji treba da uđe u […]