“Gurati” PR tekst bez priče je kao gurati kola bez benzina. Neće upaliti.
Poklon eKnjiga! :)
Izbor postova sa bloga A ima me i ovde:
:
: Uvek aktuelno
-
Najnovije
Kategorije
Tag oblačak
25 godina 1984 Advertajzing Audi Biznis blog BMW brend brendiranje Coca Cola dizajn društvene mreže društveni mediji Fonklame Google Internet Kleopatra Komunikacija komunikacioni kanali logo Marketing mediji memorijska fioka more mozaik nevidljivost oglas online percepcija pisanje poruka PR prezentacija priča problem prodaja proizvod realnost reklama rešenje sadržaj tačka dodira twitter Web životArhiva
Translate into…
Onaj koji to razume, neće ni gurati.
Ko ne razume, guraće, ( bacaće pare na PR tekstove i biti ponosan) do nizbrdice, misleći da su upalila 🙂
Ima jedna dobra izreka, parafraziraću je: Kada vam u poslu sve lako ide, obratite pažnju, možda je krenulo nizbrdo 🙂
Hehe… Sve mi se onda čini da bi “kočničar” trebalo da sedi u marketingu i bavi se… istraživanjem tržišta…? 😉
PR – disciplina koja izumire… ili evoluira, bolje reći…
Hoćeš reći – izumire kao takva i evoluira u nešto drugačije i bolje? 😉 Pa, mislim da je dobar PR oduvek bio “drugačiji i bolji”, samo se retko sretao.
Upravo. Kreativni radovi/kampanje se sire viralno…
kratko i jasno….
i da dodam PR bez dobre priče faktički ne postoji jer je srž svakog PR-a upravo u dobroj priči.
Da dodam i ja – “dobar PR bez dobre priče faktički ne postoji”. 😉 Svi smo svedoci postojanja tog “guračkog” PR-a, dakle postoji i PR bez (dobre) priče. E sad, možemo glasno postaviti pitanje “Da li je to uopšte PR?” Ili ga samo tako zovu oni koji ne razumeju suštinu stvari…? 😉
upravo tako, zovu ga ali on u svojoj sustini to nije 🙁
O struci mnogi govore, a najgore je da je uopste ne razumeju… to smo gledali i na B linku.
Kratko i jasno. Bravo!
[…] This post was mentioned on Twitter by Vladimir Stankovic, Predrag Milićević and others. Predrag Milićević said: O PR-u, ukratko http://www.pedya.rs/?p=2280 [blog post] #PedyaBlog […]
I ne samo PR tekstova, dragi moji PRovi!
Priča je i kamen temeljac svake umetnosti, zabave, razgovora, ćaskanja…
U krajnjem slučaju i život je ovaploćena priča. 🙂
Dodala bih još sledeće.
Mnogo dobrih, PRavih PR PRiča, vremenom kompaniji doda epitet- korporativno društveno odgovorna (CSR) i od marke stvori brend.
Zato u velikim kompanijama mora postojati odvojen offline i online PR.
Sve se slažem do pred kraj. Ja PR nikako ne bih razdvajao na offline i online, već samo na dobar i loš. A dobar PR mora da koristi sve potrebne komunikacione kanale da bi svoju priču na pravi način ispričao svojim ciljnim javnostima.
Dobar PR moze da se postigne na vise nacina, ali bez sadrzaja se nista ne moze uraditi.
Mislim da je glavni problem sto vecina ljudi nema dovoljno vremena da napravi neku zaista posebnu kampanju, vec se postojece recikliraju do iznemoglosti.
Pozdrav
Mislim da problem nije u “recikliranju do iznemoglosti”, već u improvizovanju do iznemoglosti. PR pre svega mora biti isplanirana i organizovana aktivnost. A (pre)često se radi ad hoc. Možda grešim (ja sam ipak iz marketinga, ne iz PR-a ;)), ali po meni posao PR-a nije kampanjski. On se sa marketingom nadopunjuje u tržišnoj komunikaciji za vreme kampanja, ali njegov posao nit počinje nit se završava sa nekom kampanjom.
Tako je Pedja.
Naravno, to je idealna situacija. U realnosti se dobar deo PR-a radi kampanjski. Svi mi prizeljkujemo klijente ciju reputaciju cemo graditi godinama. U takvoj situaciji, obostrano poznavanje i poverenje stvaraju cuda.
Jos jedan problem se javlja kada se radi za veliki broj klijenata odjednom pa moze doci do gubitka fokusa. Ipak, to ima i svojih prednosti zato sto jedna kampanja idejno, a nekad i prakticno podstice druge.
Shodno tome moglo bi se reći i da je dobra priča bez PRa kao kanta benzina bez auta? Neko će da naleti na šibicu i da se spali, a neko da čuva kantu u garaži dok ne izvetri. 🙂
Da. 😀 Čemu dobra priča, ako niko nije čuo za nju? A ko je pozvaniji od PR-a da priča dobre priče? 😉
Mozda autor price 😉
Ne nužno, ali dobar PR bi trebalo i da osmišljava priče, ne samo da ih “prepričava”. U tom slučaju kreator i “narator” se nalaze u istoj tački. 😉
Naravno, to je jedna od mogucnosti
Bravo draga! Dok sam još bila mlada i priželjkivala da dobijem auto kojim ću spržiti asfalt, moj otac me je stalno upozoavao da ako mislim da je auto samo sipaš benzin i voziš, onda lepo mogu da sednem i na kantu benzina i da vozim! Tako i ovo – niti je PR priča niti se tu nešto gura.
Ja nisam ni rekao da je PR priča, već da PR priča priče. Razlika je bitna. Osim toga, napomenuo sam da bi dobar PR “trebalo i da osmišljava priče”, a ne samo da ih “prepričava”. Zar to ne potvrđuje prethodno? 😉
A da se gura, gura se. Nažalost. Ne kažem da tako treba, već da tako jeste. A ne bi trebalo.
Ne zameram ti, nisi obavezan da se baviš ni praksom ni teorijom PR, ali moram da te ispravim – PR NE PRIČA PRIČE i žalosno je što je percepcija PR-a i komunikacija takva u Srbiji.
Priče pričaju i pišu razni ljudi, ali je to prevashodno bila karakteristika profesije novinar. Zato što oni izumiru u Srbiji storytelling je pridodat PR-u iako je to JAKO DALEKO OD NJEGOVE SUŠTINE.
Ja ne kažem da je pričanje priča suština PR-a, daleko od toga. Ali jeste produkt svih ostalih prethodnih aktivnosti. I marketing kroz svoje komunikacione aktivnosti priča priče, naravno, ali to nije suština marketinga. Naravno. 😉
BTW, storytelling je suština svake (dobre) komunikacije, a PR se bavi komunikacijom (kao i marketing, kao i novinarstvo). Grešim li? 😉
Sjajan komentar Danice!! :))
Peđa, možda se nisam dobro izrazila kad sam odelila off i on line. Da, apsolutno, neprofesionalno je izostaviti bilo koji PR alat.
Mislila sam na službu (odmah vizualizujem) gde se neko tokom kampanje bavi off, neko on line alatima 🙂
OK, ja sam gledao na PR kao poslovnu funkciju “spolja”, a ti “iznutra”. 😉
Treba naci mjeru, nije dobro ni suvise price, ali ni premalo… A mjera je…
To zavisi od mnogo cega…
Počeo si da ono “microblogging” shvataš bukvalno? A onda svi koji ostave komentar mogu da kažu: “žao mi je što će moj komentar biti duži od tvog posta…”
Usputna asocijacija: može se desiti da se priča “isplete sama” oko nekog nevažnog detalja, i da krene putem koji PR nije planirao a često ni želeo. Šuplje i otrcane priče imaju tu manu da im kreativni slušaoci često SAMI izmisle neki pikantan ili duhovit zaplet. Srećom većina slušaoca nisu naročito kreativni, pa kad npr. čuju o nekim VELIKIM USPESIMA neke naše kompanije, obično “doprave” tu dosadnu priču sa (izmišljenim?) detaljima na temu mafijaško-političke pozadine… Malo podseća na onaj grafit: “Džaba ste krečili!”
Mda.
Ponekad mi se čini da je sve tu i da jednostavno ne treba ništa dodati. A onda ima i više mesta za diskusiju. Što me uvek veseli. 😉
A što se tiče priča koje se “ispletu same”, to se kontroliše upravo konstantnom komunikacijom koju sam pominjao. Kad se neka informacija samo plasira, onako kampanjski, i time se završe sve “PR aktivnosti”, onda se ostavlja dovoljno prostora za “kreativne nadgradnje”. 😕 To je posebno vidljivo (i posebno neprimereno) u online svetu. U koji mnogi PRofesionalci još nisu pošteno ni “zagazili”.
Alaj ste se raspisali! Sve što mora da se “gura” ne pali, ili pali na kratke staze. Ja moram da vam sugerišem nekoliko stvari:
a) PR nije PRIČA. Priča je samo posledica promišljenog, strateškog pristupa, taktike, plana i AKCIJE – što sve zajedno čini PR.
b) Ima onih koji NE PRIŽELJKUJU nego IMAJU klijente čiju reputaciju grade godinama. Ili nešto radiš kako treba ili ne. Uvek imaš izbor, a mlađim kolegama pogotovo preporučujem da pažljivo biraju uzore, ako već nisu u prilici da biraju poslodavce.
c) Takodje ima onih koji ne rade istovremeno za previše klijenata i ne gube fokus dok za klijenta rade. Jer oni koji PR rade kampanjski ustvari i ne rade PR već loš marketing.
I, bre Pedya, ne provociraj više :))))
a) Slažem se, kao što ni advertajzing ili dizajn pakovanja nije marketing. 😉 Ali na kraju, tu priču priča PR.
b) Naravno, ima i onih “koji NE PRIŽELJKUJU nego IMAJU klijente čiju reputaciju grade godinama”. Ali ima i onih drugih. To je realnost.
c) I tu se slažemo – kvantitet i kvalitet teško idu “ruku pod ruku”. E sad, da li rade loš PR ili loš marketing teško je ovako paušalno proceniti. Ali se možemo složiti oko toga da je loš. 😉
I… nemoj se “uzbuđavati” – tek sam počeo.
Valjalo bi malo da pričamo o dobrim primerima a ne samo o lošim, Srbija je u tome ogrezla cela.
Al’ samo vi ajte neću više ometati 🙂
A što ti lepo ne svratiš ovde kod mene na blog, pa popiješ kaficu i opišeš neka svoja pozitivna iskustva iz prakse? 😉 Jedan mali HOW TO doći do klijenta koji razumeju suštinu PR-a i dozvoljavaju ti da im godinama gradiš reputaciju. Da drugi vide da može i tako. 😀
Klijent nije dužan da razume suštinu PR-a, ali jesmo mi koji se njime bavimo i koji o njemu polemišemo.
Ti garant ne znaš da opišeš mehanizam delovanja antibiotika pa ga prilježno piješ kad ti to lekar kaže jer:
a) veruješ lekaru,
b) očekuješ rezultat.
Dakle – klijent ti veruje ako i sam imaš reputaciju, a dozvoljava ti da se njegovom baviš ako imaš rezultat. Eto. Prosto 🙂
A to da dam recept mogu, imam omiljenih nekoliko, jedan je onaj vickasti: “Znaš li kako se dobija engleska trava?” – “Zasadiš običnu i šišaš 100 godina!” Tako to biva.
@Pedya:”… BTW, storytelling je suština svake (dobre) komunikacije, a PR se bavi komunikacijom (kao i marketing, kao i novinarstvo). Grešim li?”
Grešiš, ali nisam imala mesta za Reply na tvom komentaru pa ću ovde. Storytelling je (jedna od) veština a ne SUŠTINA PR-a.
Kao što rekoh – “Ja ne kažem da je pričanje priča suština PR-a, daleko od toga. Ali jeste produkt svih ostalih prethodnih aktivnosti.” Rekoh i još ponešto, al’ to si ti već citirala. 😉 Dakle, storytelling je suština komunikacije, ne PR-a. Ukratko, slažemo se. Ipak. 😉
Jok. Veština, a ne suština.
I što moramo da se slažemo, ovako nam je zabavnije!
Odo’ da spavam, a ti kaži ljudima da smo mi u velikoj ljubavi da ne pomisle da smo se nedobogposvađali…. Vidiš da svi ćute :)))
Kiss,
N
Ne mož’ tvoja da bude poslednja na mom blogu. 😉
Evo još jednog pokušaja: Storytelling je (jedna od) veština PR-a, a suština je komunikacije kojom se PR bavi (između ostalog).
Ja ovo za svoju dušu, ne da bi se složili. 😉 Imaš pravo, zabavnije je ovako. 😀
Ko god da je smislio ovo sa kolima i benzinom, dobro je to rekao 🙂
Ja kad citiram, odmah i linkujem. Zato ovde nema linka… 😉