Seth Godin je svojevremeno brend definisao kao skup emocija i priča koje, sve zajedno, utiču na odluku potrošača u trenutku kupovine. Erik Du Plessis je emocijama dodao i asocijacije, kao posebnu sponu između brenda i korisnika, i kazao da se sve emocije koje komunicira advertajzing moraju “spakovati” u “istu memorijsku fioku” sa svim ostalim asocijacijama koje su u svesti potrošača već vezane za taj brend.
Lepo. I, ja mislim, sasvim tačno. Pri tom treba imati u vidu da je spona između asocijacije i brenda dvosmerna – koliko neki pojam, neka emocija, može da asocira na brend, toliko i brend može da asocira na neku emociju, neki pojam, neku situaciju koja je komunicirana tokom advertajzing kampanje. Siguran sam da su mnoge advertajzing agencije upoznate sa ovakvim načinom razmišljanja. Međutim, siguran sam i da nisu baš sve.
Šta hoću da kažem…
Koji je efekat ovakve komunikacije? Da li se na mestu kupovine (u odsudnom trenutku :!:), pri pogledu na gorereklamirani brend, i vama javlja asocijacija na goreprikazanu scenu? Da li iko na ovom svetu želi da koristi Glade microspray da bi postigao “efekat kolone” pred vratima svog WC-a? 😕
Siguran sam da je advertajzing agencija koja stoji iza ovog “remek dela” imala sasvim drugačiju ideju i da bi ona sad tu ideju mogla da brani jako dugo i jako kvalitetno, ali nije bitno šta je bila njihova ideja, bitno je šta je na kraju ispala poruka koju su komunicirali. Bitno je šta se “ugnjezdilo” u našoj svesti i šta će da “iskoči iz memorijske fioke” pri svakoj pomisli na Glade microspray. Ja zaista ne bih voleo da pri pogledu na moj brend mojim korisnicima iz “memorijske fioke” iskoči tako nešto… 🙁
A vi?
Zašto ne?
Mislim da je reklama sjajna!
Pogodila je dve ciljne grupe koje pretežno odlučuju o, ili utiču na kupovinu: žene i decu. Najkraće rečeno: žena/domaćica je ponosna što taj red znači da je njeno kupatilo čistije od svih drugih kupatila drugih roditelja, dete je ponosno što je popularno.
Tj: ženi je u memorijskoj fioci misao da će njeno kupatilo najlepše mirisati a detetu da će ga svi drugari pratiti do kuće.
😉 Zanimljiv ugao gledanja.
Međutim, iz perspektive roditelja (koji ipak odlučuje o kupovini na mestu prodaje) i vlasnika WC-a, ja na to gledam malo drugačije… 😉
užasavam se ovakvih reklama.
iskreno – nijedna od svih za wc osveživače mi se ne dopada.
razumem da je proizvod pomalo specifičan i nije ga lako prezentovati.
ali, pobogu… svi hoće da kake u našem wc-u.
uh.
Opet zena domacica ponosna na svoje blistavo kupatilo…. 🙁
Lose mi je od ovakvih, mojnajmirisljaviji ves, mojanajboljakuhinja i ostalih reklama koje samo pojacavaju rodne stereotipe… Kao i od SVIH sihnronizovanih reklama bile one prigodne ili potpuno van pameti za odredjeno lokalno trziste…
Khm, dakle da se priključim diskusiji.
Obožavam dve vrste reklama:
1) “Ukljanja 100% peruti” tip – a dole ultra mali font i jedna zvezdica gde se kazuje gola istina koja nema veze sa ovim iskazom…
2) Reklama za neki čudotvorni potpuno sigurni i nadasve revolucionarni lek, a onda na kraju reklame snajka izdeklamuje za 10 sec “uputstva o upotrebi i obaveznu konsultaciju sa lekarima”…
O reklamama za deterdžente, praškove, uloške, bujne trepavice… na poluvremenu Lige šampiona (ciljna grupa!?!?) neću da komentarišem jer je kompletno promašen slučaj.
Mislim da je ovde problem “lokalizacije” poruke još veći. Do skoro je išla reklama sa onim simpatičnim malim KINEZOM koji se igra sa osveživačem u wc-u. Reklame za BONUX su verovatno snimane u Moldaviji, ili tako negde… Prevodi su često na nivou Google-translate, a ukupan utisak mi je da to zapravo nikog nije briga – već su samo fokusirani na to da “pokrljaju” budžet uz što veći rabat, a nenormalna minutaža će sve to da “ispegla” sama od sebe. Logika je zapravo neumoljiva: ako imaš dovoljno para – imaćeš ih zauvek sve više, i više, i više…
U ovom konkretnom slučaju mislim da lokalizacija nije problem, već sam spot kao takav. Na netu se mogu naći verzije rađene i za druga tržišta i sve pričaju istu priču. Bez obzira na jezik.
Meni je ubedljivo najveći osmijeh izmamila reklama na B92 :
Matijević hrana za pse i mačke. Ni pre nisam kupovao Matijević proizvode, a sada možda kupim nešto, ali za psa ili mačku. Hehehe 🙂
Ovo je dobra opaska, sasvim u skladu sa naslovom posta. 🙂 Diversifikacija je vrlo škakljiva stvar i može vrlo nesrećno da se uradi i ugrozi osnovni biznis. Ako se ne pazi. 😉
Retko gledam TV, osim informativnih emisija, zdravije bi bilo da je obrnuto :), ali sticajem okolnosti, čuh upravo ovu, i to tako što sam je samo čula, ne gledajuči u ekran.
Imajući u vidu da je vizelni deo spota bio izuzet, mislim da sam čak i twitnula, da je reklama najblaže rečeno, nesofisticirana.
Međutim, videvši je sada na postu, stičem sasvim drugačiji utisak. Na “otkačen” način je atipična, pa upravo time i “pamtljiva”.
U krajnjoj liniji, Glade jedino i ima TU svrhu, koja je data komično-transparentno.
Lično, u reklamnim spotovima, sviđa mi se “nenakićen” kopirajting. Prvi primer takve, nove forme je još pre deceniju upotrebio “Bošnjački” sa kratkom, jasnom i nedvosmislenom porukom : “Mi pravimo nameštaj”. Bez prideva, superlativa…
U radijskoj formi, sigurno da bi Glade morao pristupiti drugačijem scenariju (zvučala bi vulgarno) što sa Bošnjačkim nije slučaj.
Iz navedenih primera, smatram da je najbolja varijanta, kada se već spot “pravi” , da za elektronske medije ima identičnu sadržinu.
No, za razliku od mene, ti su u toj sferi ekspert …. 🙂
Volim tvoje postove, jer su koncizni, bez suvišne “retorike” 😉
Pa pazi, jeste pamtljiva, nije sporno, ali je pitanje kakvu emociju budi. To ti je kao kod tebe u PR-u – nije svaki publicitet dobar. Nije bitno samo da se o nekom govori, već je bitno i šta se govori. Kao što se kredibilitet ne gradi na negativnom publicitetu, tako se ni jak brend ne gradi na negativnim asocijacijama. Nije dovoljno biti samo atipičan i jedinstven:
Po meni, potrebno je (ipak) nešto više od toga. 😉
Ako govorimo o dobrom ilil lošem publicitetu u PR-u onda to vezujem za poslovanje, kvalitet proizvoda, …. tako da ne smatram da je kompanijski kredibilitet narušen, ako je reklama loša.
A za ovu, konkretnu, ne mislim.
Kažem, nisam stručna za marketing, ali sam potrošač od koga konkretno npr. taj Glade “živi”.
Ako “WC dezodorans” ne može, i da hoće, imati još neku namenu sem kad se kaki, zašto bi bilo sporno?
Hiljadu puta smo tu reč izgovorili i pred nepoznatima, dok su nam deca bila mala, jednostavno ih pitajući: Da li ti se kaki? I pritom nismo smatrali da smo bilo šta ružno izgovorili.
Ne znam, meni je spot sasvim ok. Upravo što se razlikuje od dosada bezličnih, sem sa onim malim istočnjakom. U krajnjoj liniji nepristojnije je snimati nekoga kad je na toaletnoj šolji, nego izreći reč 🙂
A kao što vidimo, spot je postigao efekat. Koliko već dugo ga reklamiraju i nikad nije do ovog spota spomenut, a da pritom nisu bili nevaspitani, vulgarni,… 🙂
Ne, ne, ne povezujem ja kvalitet reklame i kredibilitet kompanije, nego sam napravio paralelu između (lošeg) publiciteta i (loše) reklame. Rekao sam da se negativnim publicitetom ne gradi kredibilitet, a da se ni brend ne gradi na negativnim asocijacijama koje komunicira advertajzing. Advertajzingom se, kakav god da je, kredibilitet uopšte i ne gradi – za to služi PR. 😉
A što se samog spota tiče, ne smeta meni što se u WC-u kaki, ni što se to izgovara u spotu, već što spot aludira na to da će me svakog dana ispred vrata dočekati čitava kolona dece koja ima neodoljivu želju da kaki baš u mom WC-u. Takav prizor u meni ne budi nikakvu želju da kupim taj proizvod i sebi priuštim takvo neopisivo zadovoljstvo… 😕 Šta ću, kad sam nezgodan karakter. 😉
Samim tim što niko od nas nije ni pomislio da bi se moglo desiti da ceo razred krene da kaki u nečiji WC, smešno je .
Uostalom, očigledno da nisam reper 🙂
Možda je dobro što se ne bavim advertajzingom. Sa mojom “širinom”, ko zna čega bi ste se nagledali 🙂 🙂
Za mene ce pobjednicka reklama za Glade biti: debeli masni muskarac na solji stenje, izadje iz wc , za njim udje zena i uopste ne reaguje. Ne, nase govno ne mirise kao cvjetic, nego cisto da obrnemo seksizam! Pozdrav iz Damirovog WC-a
U firmi bar dve godine koristimo taj Glade, a tek sad sam, posle ovog teksta, upamtio to ime.
Video sam i reklamu (meni smeta to što vidim totalno nemoguću situaciju, kao da je u pitanju parodija) i opet nisam upamtio ime! E, a sad nema šanse da ga zaboravim. Bogme, mislim da je ovo sjajan dokaz moći bloga!
A u reklami sa malim Kinezom problem je, koliko moje roditeljsko sećanje doseže, to što se mališani tog uzrasta nakon obavljenog „posla“, obično zadovoljno nasmeju, pogledaju svoje delo i objave da su završili radnju! U tom uzrastu osveživač za njih nije od značaja, a mislim da to ima i psihološko objašnjenje.
Jednostavno, mislim da su ovo spotovi za pogrešno područje – ex yu je to bolje radila, znalo se šta je zona A, a šta zona B i za svaku publike su rađene posebne reklame.
Osobi koja je ovo izabrala za emitovanje proričem sjajnu karijeru.
Videćete, tako to ide…
Evo i da ja dam svoj neki skromni doprinos 🙂 Dakle, po meni, iako je ovo “možda” “loš publicitet” on je efektivan i ispunujava svoju svrhu. Neko je ovde rekao: “Opet žene domaćice”. DA možda to jeste loše, ali to je tako u Srbiji, i jednostavno kompanije to iskoriste. I ne samo ovde, već i u celom svetu. Postoji veliki broj domaćica, pogotovo u Srbiji, gde se to iskorišćava. Pogledajte samo šta radi Henkel i njihove reklame. Svaka reklama je blagi užas, ali potpuno delotvorna i efektivna. Pogodili su srž…