Onako, na prvu loptu, odgovor je svakako „Da“. Kako bi, zaboga, razlikovali brendove bez tog njihovog vizuelnog obeležja?! Hmm… Razmislimo još jednom.
Oko nas živi oko 40 miliona slepih ljudi. Da li oni zaista žive u nebrendiranom svetu?
Sećate se radijskih reklama? One još uvek postoje. I vrše posao. 😉 Ali nit su nekad mogle, niti sada mogu da prikažu ijedan logo…
Na Mreži svih mreža ključno je kako Google vidi neki brend. A šta određuje brend na Mreži? Njegov vizuelni simbol? Ili skup ključnih reči?
Da li npr. znate za Hilton (hotel, ne Paris ;))? A da li znate kako izgleda njegov logo? Ako ne znate, da li ćete samo zbog toga odbiti da odsednete u njemu? Ili on u vama budi neke emocije i bez tog vizuelnog detalja?
Da li je identitet brenda vezan za njegov logo? Ili je logo vezan za identitet brenda?
Šta izdvaja brend, ako ne logo?
Rington?
Oblik flašice?
I miris i ukus…? 😉
Dakle… da li je brendu neophodan logo? 😉
a nike? 🙂
adidas je vratio svoj retro look, onaj čuveni adidas originals
mislim da je poenta u sledećem: neke su marke napravile brend i od svog logotipa, kao, recimo, pomenuti nike i adidas, mercedes takođe
p.s. baš sam pre neki dan čitala tvoj tekst o logotipima kroz istoriju, hvala na podsećanju 🙂
Uhuh… Mislim da je to opasna zamena teza – nema smisla napraviti brend od svog logotipa, jer logo je samo vizuelna oznaka brenda, ništa više. Ako se podsetimo priče o brendu i memorijskoj fioci, logo može biti npr. ručica na toj fioci, najjasnija asocijacija vezana za brend, ali nikako ne može biti brend sam po sebi. Brend mora imati daleko više komponenti da bi bio brend. 😉
ne, htedoh reći da je nekim markama i logotip deo brenda.
malo žurim, pa ispadne svašta 🙂
Hm, da li je brendu neophodan logo? Da. U istoj meri kao što je čoveku neophodno odelo. Ali to odelo nikada ga ne čini čovekom 🙂
Logo je više ime i prezime. Nešto što iskoristite da biste ga lakše zapamtili. Nekog čoveka ćete zapamtiti kao “onog debelog i ćelavog” ili “onog sa brkovima”, “onog što smrdi” ili “onaj što muca” jer je tako lakše razlikovati ga od nekog drugog.
Brend je “ukupan doživljaj kompanije, proizvoda ili usluge u svesti potrošača” pa ako pričamo o svesti, onda znamo da se svest oblikuje pomoću svih 5 čula, tako da ne, nije neophodno da određeni logo vežemo za brend, ali je svakako lakše.
U nekim slučajevima, retkim doduše, ni ime nije potrebno (primer “čokoladnih bananica”). 😉
Nije, dakle, neophodan logo, ali – ubrzava posao!
Logo nije neophodan, definitivno.
Ali, prilikom izgradnje nekog novog brenda zapostaviti logo sa obrazloženjem da logo nije neophodan za uspeh je najobičnija zamena teza, a nailazio sam na takve tvrdnje.
Smatram da jeste, ali tamo onako “in the long stretch”.
To se možda najbolje vidi na američkom tržistu, a pogotovo u sferi njihovih kornfleksa, gde isključivo kvalitet loga, određuje statut marke.
Dakle, nije neophodan, ali defenitivno nosi sa sobom velike povoljnosti.
Ali neophodan za šta tačno?
Ako uzmemo u obzir da je cilj svakog brenda da postane što veći i prepoznatljiviji, onda da, definitivno je potreban logo.
Ali on je samo deo slagalice. Ukoliko bilo koji deo fali (prepoznatljiva ambalaza, dizajn, slogan, produkt, itd…) onda je to nepotpun brend, i teže će proći na tržištu (bar po mom mišljenju). To je kao da imate programera koji zna da isprogramira šta god hoće, ali eto ne zna da programira po OOP sistemu nego ide početničkim načinom. Radi on svoj posao, ali gledajući performanse, nedovoljno dobro.
Isto je i sa brendom. Potrebno je imati sve činioce, da bi brend bio kvalitetan i samim tim i uspešan. Jer brend ne određuje sam proizvod… brend je određen svim tim činiocima zajedno!
Tako da, logo kod brenda -> neophodan! 🙂
Ne treba brkati pojmove “potreban” i “neophodan”. 😉 Nije sporno da je brendu logo potreban, da je on deo cele slagalice, da on povećava prepoznatljivost i olakšava komunikaciju. Pitanje je da li je neophodan?
Ako to nije nešto čemu prilazimo na polici i tražimo pogledom, da li je onda logo neophodan? Ako je u pitanju usluga koja se može naručiti telefonom (npr. dostava hrane), da li je onda logo neophodan? Da li imamo primere brendova koje doživljavamo kao jake, a da nismo u stanju da opišemo njihov logo? Ja npr. o hotelima kao što su Hilton, Marriott ili Four Seasons imam jako lepo mišljenje iako nikad nisam bio ni u jednom od njih, niti znam kako izgleda njihov logo… 😉
Ne ne, nisam pobrkao pojmove, mislio sam na “neophodan”. 🙂
Ali sam rekao i u kom slučaju. Ako brend želi da bude jak brend, onda mora da ima što više činioca koji ga opisuju.
Ako je u pitanju usluga telefonom, i recimo da sam već jednom naručio kod njih, i zaboravio ime… i listam oglase za dostavu hrane i vidim logo, naravno da bih se setio.
Ali opet, sto ljudi sto ćudi, neko pamti imena, neko pamti dizajn ambalaže, neko pamti logo. Isto se odnosi i na te hotele. Da si kojim slučajem odsedao u njima, i svaki dan gledao logo na većini predmeta (peškiri, ulaz, posuđe…) možda bi ga i zapamtio. 😉
Tako da, moram opet da ponovoim da ne dođe do zabune:
Za JAK BREND, koji teži da bude prepozbnatljiv svuda i u svim poljima (print, radio, tv, viral), logo je neophodan.
Za neki lokalni mali brend, koji će da se nađe u moru drugih brendova sličnog tipa, i da preferira određeni deo reklamiranja, logo nije neophodan.
Vizualni logo je potreban u vizualnom predstavljanju. Postoji i zvucni logo, to je ono kad na radiju krene reklama, a vi znate o cemu se radi iako firma/proizvod jos nisu spomenuti.
★★★★★★★★★★
Ocena: 10.0/10 😉
Zanimljiva razmišljanja. Brend nije ni logo ni ime, brend je doživljaj ljudi ali ga je potrebno nekako vezati za nešto konkretno kako bi se ta svest o brendu ponovo javila. Vizuelni identitet je svakako nešto što se najlakše pamti pa prema tome bilo bi poželjno da postoji logo. Može se vezati i za nešto drugo ali će se to slabije pamtiti/prepoznavati.
Logotip, kao deo vizuelnog identiteta proizvoda, sva alternativna audio obeležja istog će nestati – postaće višak informacija.
Mislim da će biti pojednostavljeno do maksimuma. Ime, model, oznaka, šifra, nivo kvaliteta, narudžbina- isporuka, reciklaža, kraj.
O brendovima ne bih- ne razumem se u toj rabotu. :-))
Drugari iz advertajzinga i marketinga su najcesce vizuelni tipovi, odnosno ono sto vide ima najvise uticaja na njih, pa nije cudo sto brane tezu da je logo najbitniji ili pak jedan od najbitnijih delova brenda.
Medjutim, kao sto je dosta ljudi i primetilo na ovaj ili onaj nacin – a nauka nam direktno i govori – nisu svi “vizuelci”, vec ima medju nama puno i auditivaca i kinesteticara (dodir, ukus, miris – osecaj uopste), tako da logo nije uvek najbitniji.
Cisco je meni najbolji primer – da me ubijes pojma nemam kako im logo izgleda (pretpostavljam da su samo slova, ali nisam siguran i ne zelim sad da proveravam :), ali ako me neko pita za dobru i sigurnu mreznu opremu, uvek cu reci Cisco.
Upravo je o tome reč. 😀 Cisco, naravno, ima logo, ali na pomen brenda nije logo to što nam prvo pada na pamet. Koliko nas je u stanju da opiše npr. logo Walmart-a? A svi znamo i ko su i šta su. Ili, da ne idemo van Srbije – kako izgleda logo mineralne vode Knjaz Miloš? A RTS-a? Telekoma? 😉
Ili, recimo, foruma Burek? I Burek je brend, zar ne? 😉
Mišljenja sam da je logo definitivno obavezan. Logo daje utisak, sliku o firmi. Iako stoji podatak da postoji 40 mil. slepih ljudi, ostale milijarde ljudi nisu slepe, i defitinivno za njih je logo bitan, pogotvo kod izgrađenih brendova. Logo uliva poverenje, sigurnost i služi kao dokaz o kvalitetu kod izgrađenih brendova, a kod novih “neizgrađenih” brendova tek gradi te definicije.
Na šta prvo pomislite kada kažete patike? Ili kada kažete majce? ili kada kažete automobil? Ako je to nike, da li vam pred oči izađe znak (logo) ? da li kada kažete (npr) lacoste izađe mali aligator? da li kada kažete bmw izađe plavo beli propeler? Ili vam izađe samo reč nike, ili samo reč lacoste ili samo reč bmw? Naravno da uvek izađe prvo znak koji je poznat.
Uzmimo još primera: 1) Pink televizija (sad sam pogledao u televizor pa mi pade na pamet 🙂 ) 2) apple 3) android 4) dolce&gabana itd itd… pobrajao sam samo stvari koej su mi prve pale napamet.
Ali to ne važi samo za robe i usluge. Šta je sa manifestsacijama ili ličnostima? 1) Majkl Jordan (ima neverovatno prepoznatljivi znak čikice sa raširenim nogama koji zakucava 2) Čarli Čaplin 3)
I na kraju, da logo nije bitan, niko se ne bi trudio da stilizuje slova, ako nema logo. Primeri su svakako: 1) Sony (samo slova ali stilizovana 2) Basf 3) Panasonic I naravno evo skorašnjih primera: 4) Shareconference (stilizovana slova u boji, a ima čak i logo koji prati manifestaciju 5) E-trgovina na kojoj ste svi bili ima stilizovana slova (doduše jako “ružno” sve izgleda ali opet nisu samo nabacana slova).
tako da mislim da sve činjenice govore u prilog da je logo izuzetno bitan i neophodan čak više.
Pozdrav
Od tebe nisam ni očekivao drugačiji odgovor, s obzirom na to čime se baviš. 😉
Da ne bude zabune – ja sam čovek iz advertajzinga, koji je u marketing ušao upravo kroz dizajn vizuelnih sredstava komunikacije. 😉 Dakle, i ja mislim da je logo jako bitan, a često i neophodan za kvalitetnu brend komunikaciju. Međutim, hteo sam ovde da, kroz zanimljivu raspravu, sagledamo i druge aspekte brenda. Prečesto se brendovi vezuju samo za logo, što je pogrešno. Ta vizuelna komponenta u brendiranju jeste bitna, ali nije jedina. Jako su bitne i sve druge komponente, a nekad su neke i važnije od te vizuelne.
Ponovo bih podsetio na Erika Du Plessisa i njegovu metaforu sa memorijskom fiokom – da se sve emocije koje komunicira advertajzing moraju “spakovati” u “istu memorijsku fioku” sa svim ostalim asocijacijama koje su u svesti potrošača već vezane za taj brend. Dakle, sve asocijacije su bitne, ne samo vizuelne.
Haha 😉 nije zbog toga, zaista tako mislim 😉 tim projekom sam poceo “slucajno” da se bavim, ali sam prevashodno ekonomista sa specijalizacijom u marketingu.
Ma znam ja i ko si i šta si, 😉 ali “slučajno” se baveći tim projektom, izgradio si određene stavove po ovom pitanju. A sve mi se čini da si te stavove imao i pre “projekta”, jer se ne bi njime ni bavio da nisi mislio da je logo toliko važan za život svake kompanije. 😉 I nije da nisi u pravu, ja sam samo želeo da istaknem i druge bitne komponente jednog brenda. 🙂
Pogodio si u centar :):)
Apsolutno je neophodan. Osim ako ne zelite da eliminisete fakture, dopise, sponzorstva, print oglase i oglase uopste. I ako zelite da eliminisete vizuelnu komponentu iz svih social aktivnosti. To je u redu, obracati se samo ne-vizuelnim tipovima, jedino sto ne znam koiko vam radi posao….
ps. Nikola je u pravu. Nisu svi vizuelni tipovi, ali oni koji jesu, njima znaci vas vizuelni identitet.
Paa sad… Siguran sam da bi do mene stigle sve fakture i svi dopisi i da nemam logo. Pogotovo fakture. 😉 Sponzorstava ima raznih, kao i medija – npr. za sponzorstvo neke emisije ili vesti na radiju dovoljan je “zvučni logo”, koji je SoraZG već pomenuo. 😉 Nesporno je vizuelna komponenta bitna u društvenim aktivnostima na mreži, ali u najvećem broju slučajeva postovi, komentari i diskusije na društvenim medijima ne barataju vizuelnim komponentama, već rečima. 😉 Dakle, jesi ti (uglavnom) u pravu, ali treba misliti i na ostale, nevizuelne, komponente brenda. To je poenta ovog posta. 😉
Да, на основу лога се може лакше упамтити бренд или име фирме, сајт…дакле бити препознатљив…
Али се нећу одлучити на куповину јер неко има леп, занимљив или ко зна какав лого…
Slažem se i… slažem se. 😉