Kad sam pre nekoliko meseci na twitteru postavio pitanje kako bi se najbolje prevela reč “marketer”, prvi odgovor koji sam dobio bio je – “lažov”. 🙁 Posle izvesnog vremena, opet na twitteru, pojavilo se mišljenje da su ljudi iz marketinga “prodavci magle”. 😕 Odmah je stigao i odgovor da to nije baš 
tako, tj. da ljudi iz marketinga ustv. peru pare, a da su ljudi iz PR-a ti koji prodaju maglu… Eto, dok sam ja u nekoliko navrata pisao o sličnostima i razlikama između marketinga i PR-a, “precizne definicije” su, izgleda, već postojale. 🙁 Pola u šali, pola u zbilji (a možda i ne baš u takvom odnosu), ali ljudi zaista imaju takvu percepciju ovih struka.
Zašto?
Ja imam jednostavno objašnjenje – marketing je reč izvedena iz reči “market” (tržište). U nedostatku realnog tržišta, ne postoji ni realna potreba za marketingom, pa samim tim ni za ozbiljnim stručnjacima iz te oblasti. I previše je ljudi kojima na vizitkarti stoji odrednica “marketing (ili “PR”), a koji se time ne bave ozbiljno, jer realno za tim i nema ozbiljne potrebe. U takvim uslovima, teško je ozbiljno govoriti o struci. 😕
U svetu, marketing je šerpas, Tenzing Norgay, koji kompaniju vodi do njene vizije Himalaja, a ovde, bez vizije koja “dobacuje” dalje od šest meseci, kompanije se prečesto ponašaju k’o guske u magli…
Jednom, kad se magla digne sa našeg tržišta, iz nje će se pojaviti neki pravi marketari, ljudi sa znanjem i kredibilitetom, oni koji vole svoju struku, svoj proizvod i svog kupca. A dotle? Pa… dotle slušajte Josipu: 😉
Ovo je na tragu nečega o čemu smo nedavno pričali: možemo o budućnosti razmišljati na organizovan način, praviti planove, projekcije itd… Onda nam treba i marketing (u “naučnom” smislu). Ali pošto su najkrupniji uticaji (politika i sl) potpuno van kontrole, logike ili smisla, planovi i taktike vrede manje od papira na kome su napisane.
Sa druge strane možemo da idemo onom logikom Matije Gupca: “Nikad nije bilo – da nekako nije bilo, pa neće ni biti – da neće biti!” I onda šta? Grlom u jagode! Skočiš i plivaš. Naravno marketing je i dalje tu, ali neka stihijska (tranziciona) varijanta. U neku ruku – to nije ni loše – učimo se intuiciji i brzini reakcije. Naravno, to se ja samo tešim…
Lako je velikom skočiti, voda mu do kolena. Ili do pupka. Al’ onaj mali, što ga voda pokriva, kako se on osmeli na skok… Intuicija? Ili zna gde je plitko? 😉
Ne! Samo treba da mu je bušan čamac…
Haha 😆 Osnovni pokretač malog biznisa…
Za “velike” znamo kako funkcionišu u oblasti koju u najširem značenju zovemo: Komunikacije.
Što se tiče srednjih i malih preduzeća, gde je vlasnik firme svakodnevno u firmi, mislim da ni sami ne znaju kako funkcionišu. Oni komunikaciju, tj PR i marketing-pravilnije rečeno: advertajzing, doživljavaju kao nužno zlo, čija je osnovna funkcija – trošenja para, bez imalo ili sa veoma malo efekta. To “malo efekta”, po njima, (banalizovaću) sastoji se u deljenju nekih flajerčića po ulici, ili još jeftinija varijanta, ubacivanjem u sandučiće.
Naravno, sa takvim pristupom, logično je što je što je “malo efekta” , malo ili nikako.
Mislim da smo mi, struka, u najvećoj meri krivi što oni imaju takav stav. Nismo “posvećeno organizovani” da se javnosti predstavimo u pravom svetlu, (za to su potrebni ljudi i dugoročna strategija) što rezultira trenutnim stanjem, kako samih firmi, tako i naših kolega kojima na podsetnicama piše marketing ili PR menadžer.
Naravno, čast izuzecima:)
Da bi struka bila kriva, prvo mora da postoji. 😉 Sve dok svako može da kaže da se bavi marketingom ili PR-om i ne postoji niko ko to može da opovrgne, ne postoji struka. Ako ne postoje pravila, svi su u pravu. I tu leka nema. U stvari ima – lek je tržište, ono može prilično dobro da proceni ko je ko. Ali… s obzirom na situaciju, kao što rekoh – tu leka nema. 😕 Bar za sad.
Sva sreća pa sam se opredelio da budem hejter. Maglu uspešno sklanjam sa nekih stvari. 😛 😉
Različito gledamo na na to šta je uzrok, a šta posledica 🙂
Svako može da kaže da je TO, jer ga je postaviLO.
Da je ONO što ga je postavilo, svesno, tj. da poseduje znanje svrsishodnosti struke koja mu itekako može doneti profit, ne bi postavilo TO, nego stručnjaka. 🙂
A da bi bilo svesno, mora znati- naučiti. Ako samo neće, jer ne razume da bi trebalo da “hoće”, onda neko (esnafsko telo) mora pronaći “špenadlu”. 😀
verovatno bi primeri uspesnih marketinskih kampanja i direktnih efekata tih kampanja na povecanje prodaje i profita doprinelo promociji struke
Verovatno. To bi razvejalo (bar delimično) maglu sa struke, međutim, sve dok je tržište u magli ne bi došlo do boljitka. Nije problem toliko u tome što je nemoguće prepoznati ozbiljnog marketing stručnjaka, već da li vlasnik/direktor kompanije ima potrebu da ga prepozna. Da li ga tržište primorava na ozbiljan marketing, ili mu je sasvim dovoljno to što ima. Ako ima.
Kada sam slušao predmet Marketing kod profesora Vasiljeva, on je imao sjajno objašnjenje za Marketing – “pijačarenje”. Doduše, koristio je ponekad i izraz “utrživanje” no meni se mnogo više sviđa “pijačarenje” 🙂
Svako ko radi u marketingu/pru moze da kaze da se time bavi. Po meni je tu veci problem taj sto se na ovim mestima u velikom broju slucajeva zaposljavaju kadrovi nedovoljno strucni i sto je ova struka (poput novinarstva) postala utociste svih nesvrsenih studenata, job hoppera i onih koji ne znaju sta bi od sebe u zivotu a marketing pa jos menadzer(ica) zvuci cool 😉 Onda uz malo prirodne komunikativnosti, socijalne inteligencije i ulicne pameti na nekoj maloj skali postignu poneki rezultat ( sto je u ovim strukama potpuno izvodljivo, otud i cela muka) pa onda jos napreduju i krenu (avaj) i druge da uce, u medjuvremenu se tu kupi. neka diplomica da se nadje, obicno nekih privatnih fakulteta ili fensi ” strucnih usavrsavanja” i eto marketing
eksperta. Nemoj samo da si spomenuo ozbiljan marketing koji podrazumeva planiranje pa istrazivanje ( ono PRAVO sa prediktivnom i inferencijalnom statistikom a ne sabiranje frekvencija koje neki tu
prodaju kao istrazivanje, pa se onda cude sto od istrazivanja nema
vajde) i jos kojekakve nepotrebne zapetljancije i “teoretisanje” , odmah ce ti objasniti da je to sve bezveze i nepotrebno gubljenje vremena. I naravno u procesu selekcije forsirati kadrove sebi slicne i srodne sutra…i tako onda ukrug…Kad ce biti bolje ne znam, nesto sam pesimisticna, u velikoj su vecini u odnosu na one koji nesto znaju…
Rezultati gospodo i necete bit prodavci magle. Planiranje na 2-3-4 godina uanpred? Vi mora da se salite, pa za 6 meseci promeni se drzava u kojoj zivite a kamoli za tolike godine.
Marketari uvek imaju vremena za istrazivanje, anketiranje, pa analiza, pa planiranje…ali nikako da se dodje do akcije. I onda naravno nezadovoljni direktori i vlasnici polude i kazu cao magla.
Jedno je stvaranje brenda koje traje, ali da bi opravdali svoje postojanje morate malim koracima da doprinesete boljitku firme a usput radite na stvaranju brenda.
Marketing je lep posao i stvarno moze da pomogne firmama da napreduju, ali previse je lencuga i prevaranata koji se time bave.
Ima previše svega, osim razumevanja suštine marketinga. Ali, kao što rekoh, sve je posledica (ne)realne ponude i potražnje na (ne)realnom tržištu.
BTW Ako si ti u praksi naišao na slučajeve u kojima marketari zaista imaju i vremena i para za “istrazivanje, anketiranje, pa analiza, pa planiranje…” to mi je vrlo interesantno, jer ja, radeći u nekim objektivno velikim i uspešnim kompanijama, nikad nisam imao (dovoljno) resursa prvenstveno za istraživanja. A bez toga nema mnogo svrhe ni analizirati ni planirati. A neplanski i neorganizovano krenuti u bilo kakve aktivnosti nije zdravo. Po kompaniju. Ne samo kad je marketing u pitanju. 😉
Lepo, svaka čast!