Pa, kupcu, naravno. Kome će drugom? Kupac vidi reklamu, ode, kupi i… to je to.
Aha.
A ono „Oću ovaj keks sa tevelizora! Mama, oću gaaa!! Kupimi kupimi kupimi kupi…“ I mama kupi. Kome se uporno obraća „keks sa tevelizora“ u svojoj TV reklami? Mami? Ne? Pa, ona je kupac…?!
Ili „Žiko, sine, deder skokni preko puta i donesi ocu jedno pivo…“ Kome se svojom reklamom obraća pivo? Žiki sinu? Ne? Pa, on je kupac?!
Aha, mislite obraća se potrošaču korisniku? Nije uvek on taj koji kupuje, ali je on taj koji troši i koristi, pa se njemu treba obraćati. Logično.
Ali šta ćemo u slučaju „Caco dušo, skokni do pet šopa i kupi zrnevlje i vitamine, uzmi i paket sena, a mogla bi i kapi za oči, ova matora opet nešto čkilji…“? Kome se obraćaju proizvođači pet šopovskog asortimana? Kucama? Macama? Morskim prascima i papagajima…? Kornjači? Zlatnoj ribici? 😛 Ne? Oni se ne pitaju? Ali, oni su korisnici, potrošači i konzumenti… zar ne?
Pa dobro, kome se onda obraćaju sve te reklame? 😯
U principu bi trebalo da se obraćaju onima koji imaju pare i koji imaju potrebu za tim proizvodima koji se reklamiraju. Maca na primjer ima potrebu da jede, ali je veća potreba gazdarice da je nahrani (govorim iz iskustva) tako da se reklama ipak obraća gazdarici.
Rekoh u principu, a u stvarnosti se kod nas sve reklame obraćaju svima – smoriše na sve strane zbog lošeg ciljanja 🙂
Tako je, obraća se gazdarici. 😀 Onom ko donosi odluku o kupovini (a ne mora da bude ni kupac ni potrošač). 😉
Često komunikacioni (i prodajni) problemi nastaju upravo zbog toga što se oglašivač obraća pogrešnoj osobi, onoj koja ima i volju i želju (i potrebu) da kupi, ali nije i neko ko može da donese odluku o tome.
Uvek se obraćaju nama koji gledamo i čitamo reklame i nikome drugome, sve je u kvaliteti reklame, ako je ciljano napravljena onda uspeva, čak ako i nemam psa, kupiti ću hranu za pse ako mi je reklama doprla do mozga 🙂
Ti si onda kupac iz snova svake kompanije na ovom svetu.
Mislim da je ipak veća potreba da maca jede, a gazdarica je ta kojoj se reklama obraća, jer maca nema inteligenciju da sama ode kupiti, kada maca gleda svoje reklame, mislim da su veoma realne, miš u šetnji i ptica koja kljuca zrna 😉
Obracaju svima koji vole da su “u trendu” i da probaju i prate sve sto je novo. Reklama zapravo uopste nije bitna i jedina uloga joj je da bude dovoljno upadljiva, repetitivna, dosadna…samo da se ureze. Podsvest je cudo.