Sve je počelo sa novogodišnjom ruskom salatom. Koliko je krastavčića potrebno iseckati za nju? „Pa, jedno pet ovakvih, kao moj palac“, objasni mi moja draga. E sad, šta ako vaša draga ima manji ili veći palac? 😐 A onda, broj krastavčića ne zavisi samo od veličine palca, već i od toga za koliko se osoba salata pravi, dakle i od količine šunke, krompira, graška, majoneza… A od njihovog odnosa zavisi i ukus. Dakle, sadržaj kao što je „pet krastavčića, ovakvih, kao moj palac“ ima smisla samo u određenom kontekstu. 😉
“Context is the surrounding information that makes content relevant “ – Katie Humphreys.
Nadam se da ti je redovno pisanje bloga jedna od novogodisnjih odluka 🙂
Nemam običaj da donosim “novogodišnje odluke”. Ovaj post je bila samo “ovogodišnja odluka”, inspirisana mojom gospojom (i kućnim poslovima), što mi se dešava s vremena na vreme. 😉 Možda će ih biti još, nikad se ne zna, duga je godina… 😀
Zar nema sve smisao samo u odredjenom kontekstu? 🙂
Uzgred, meni je savrseno jasna mera za salatu. Ranije su me te “otprilike” mere izludjivale, a sada mislim da one druge “cepidlačke” (potrebno je 137g krastavaca, ni gram više ili manje), daju više prostora da recept ne uspe! 🙂
p.s. a tvoj post me podseća i na priču iz porodilišta:
– Doktor: koliko je porodilja “otvorena”?
– Student na praksi: 6 prstiju
-Dr: Kolega, nemojte mi u prstima, pogledajte Vašu šaku, pogledajte moju, dajte u cm!
Da, naravno, ali nam ponekad promakne ta činjenica.
Za mene je kulinarstvo uvek bilo neka vrsta umetnosti, tako da mi je jasno to spremanje “na osećaj”. Ili palac. 😉 I zaista mislim da tu sposobnost “preciznog” merenja “odokativnom šac metodom” poseduju samo odabrani.
Očevidno, ne trpe sve struke merenje “na prst”. 😀
Kratak, jasan, kvalitetan članak. Bravo Peđa 😀
Kratko, slatko i jasno. 😀