Feed on
Posts
Comments

Dodir brenda

Eh, ta dobra stara vremena, kad si mogao s džakom para da završiš sav posao… Napraviš nekoliko dobrih spotova, nekoliko dobrih oglasa, zakupiš nekoliko medija i – udri. I dok mediji (ne)namenski troše tvoje pare, ti gledaš kako se rađa tvoj novi brend… 😀

A onda su se vremena promenila, korisnici su se promenili, komunikacija se promenila… Džak para uvek dobro dođe, ali to više nije dovoljno. Klikni za nastavak

Gledao sam sad preko praznika kapetana Džonija Depa na njegovom Crnom biseru, pa ono nemirno more i sve one gusare, što na brodu a što oko njega, i setih se još jedne priče o marketingu koju je trasirao Saša Jovanović u jednom svom ranijem komentaru

Tržište zaista liči na more, a kompanije na jedrenjake, manje ili veće… Postoji kapetan, postoji kormilar, postoje mornari, tu je i mali od palube, a i onaj što čuči na vr’ katarke i on je u svojoj korpi, zagledan u daljinu…
Klikni za nastavak

Volim da mislim da sam sam odgovoran za svoj život, da (se) čvrsto držim (za) volan i da priznam da sam, kad mi se to ipak desi, ja udario banderu, a ne ona mene…

Trudim se da u školi života pažljivo pratim predavanja, pa čak i da hvatam beleške, ali mi očigledno tu i tamo ponešto promakne.

Šteta što ne znam koju lekciju sad obrađujemo. Bar da znam što sam u magarećoj klupi…

Odgovorа ima dovoljno za novi blog, a ne za novi post, ali među njima uvek ima onih komplikovanijih i onih jednostavnijih, onih koji lome jezik i koji neće da uđu u glavu ma koliko se trudili da ih zapamtimo, kao i onih koji se odmah lepo smeste i ugnjezde i kad god nam misao krene u tom pravcu, prosto sami izvire iz prve nam “memorijske fioke”…
Klikni za nastavak

Branding 2.0

Proces brendiranja je proces pričanja pažljivo osmišljenih priča. Nekada su se te priče saopštavale onako kako su to kompanije želele. Posetioci Web 1.0 sajtova nisu imali drugih opcija sem da pročitaju šta im je saopšteno. A onda je došao Web 2.0 i sve se promenilo
Klikni za nastavak

Već sam načeo temu o odnosu proizvoda i brendova, šta stoji na polici a šta u svesti potrošača. Taj odnos nije uvek isti – u nekim kategorijama “udaljenost” između proizvoda (i njihovih karakteristika) i brendova je manja, a u nekim veća. Npr. gazirana pića i kozmetika prodaju čistu emociju. Nijedan od tih brendova ne insistira na karakteristikama proizvoda, već na viziji boljeg, srećnijeg, kvalitetnijeg života. Kupujući kozmetiku, ljudi kupuju nadu, a kupujući napitke kupuju stil života. Obećanja koja daju takvi brendovi nalazе se poprilično izvan osnovne funkcije proizvoda…
Klikni za nastavak

Htedoh da napišem još ponešto o proizvodima i brendovima, ali me jedan članak prosto naterao da promenim temu. U njemu se doslovno kaže sledeće: “I asked Jeff whether he agreed with me that marketing and public relations were converging. He said he agreed, and that he believed advertising was converging with them as well.”

Šta znači konvergiraju? Marketing i PR teže jedan drugom…? Ne, ne mislim da je PR deo marketinškog promotivnog miksa. Klikni za nastavak

Proizvodi se kreiraju u fabrikama, a brendovi u svesti potrošača. Mnogo je važnije kako korisnik doživljava uslugu/proizvod/kompaniju, nego šta ona zaista jeste. Na tržištu borbu ne vode proizvodi, već brendovi, ne karakteristike, već percepcije. Percepcija je realnost.

Ne samo da karakteristike proizvoda nisu presudne pri donošenju odluke o kupovini, već ih ljudi često uopšte i ne znaju, jer oni ne kupuju proizvode već brendove. Ne verujete mi? Evo malog eksperimenta…
Klikni za nastavak

Marketinška komunikacija nije ispoved. Ne sme se lagati, ali se istina može reći na različite načine. I ne mora se reći baš svaka istina – uvek se može pronaći neka na koju se može i treba usmeriti pažnja… 😉

Npr, ako vidite poznanika kako ponosno šeta sa sinčićem koji je jedno jako simpatično i dražesno dete, sa krupnim plavim očima, blistavim osmehom, ali i “malo atraktivnijim” ušima, nećete pri pozdravu reći “Jao što ti je sin sladak, šteta što je klempav…”. Klikni za nastavak

« Newer Posts - Older Posts »